Dugo vremena je bila tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva, a danas je skoro zaboravljena.
Bib je verovatno najstarije povrće koje uzgajaju ljudi. Tragovi toga postoje u srednjoj Evropi već u bakarno doba; stari narodi na obalama Sredozemnog mora poznavali su bob; postoje dokazi o uzgoju na obalama Kaspijskog mora koji su stari 4.000 godina; a njeno seme su verovatno donela slovenska plemena u vreme Velike seobe naroda.
Poreklom je iz centralne i centralne Azije, a odatle je stigao do Mediterana. Od kasnog srednjeg veka do otkrića Amerike, bobje bio jedan od glavnih useva. Danas je rasprostranjen širom sveta osim u Okeaniji, ali je od daleko manjeg značaja nego ranije. Šišak je od davnina tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Korišćen je za ishranu ljudi i kao stočna hrana.
Bob je korišćen za pripremu lokalnih tradicionalnih jela, posebno u manastirima. Međutim, do kraja 19. veka bob je zamenjen drugim mahunarkama, pre svega pasuljem, ali i sočivom i graškom. Uzgajanje boba svelo se na baštu i upotrebu u domaćinstvu, piše boljazemlja.com.
Ima blago sladak, zemljani ukus i koristi se širom sveta. Mahune se konzumiraju sveže (sirove), kao sveže seme, konzervisane i osušene.
Zreli bob je energetska hrana puna proteina i visoke kalorijske vrednosti, sa visokim sadržajem minerala.
Cenjen je svež mladi bob, vrlo rano povrće, izvor vitamina B i fosfora. U rano proleće, listovi se mogu koristiti kao salata.
Bob je prepun hranljivih materija i nudi mnoge zdravstvene prednosti. Sadrži, između ostalog, vlakna, folne kiseline i mangan, između mnogih drugih hranljivih materija. Bob takođe može pomoći u gubitku težine ili smanjenju holesterola. Bob je pun vitamina, minerala, vlakana i proteina. Dobar izvor proteina, skroba i minerala. Bob je dobra alternativa skupim mesnim i ribljim proteinima.
Smatra se da imaju impresivne zdravstvene efekte, kao što su poboljšane motoričke funkcije i imunitet. Bob takođe ima značajna lekovita svojstva. Od cvetova i mahuna se pripremaju čajevi za ublažavanje bolova pri odlasku kamena u bubregu i upale mokraćnih puteva. Prema najnovijim istraživanjima, mlade mahune mnogih sorti sadrže supstancu koja blagotvorno deluje na osobe sa Parkinsonovom bolešću.
(Zadovoljna.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com