Da li sama pomisao na brzu hranu može učiniti da kod osobe dođe do jačanja nagona za momentalnim zadovoljenjem želje?
Uprkos tome što nam uštedi puno vremena, brza hrana nas čini nestrpljivijim i tera nas da istoga trenutka zadovoljimo nalet gladi. Ovo otkriće rezultat je istraživanja najnovijeg datuma dvojice naučnika s Univerziteta u Torontu. U istraživačke svrhe, oni su izveli trostruki eksperiment pre nego su došli do zaključka objavljenog u žurnalu „Psihološke nauke“.
Prvi eksperiment
Ovaj eksperiment pokazao je da izlaganje stvarima koje simbolizuju brzu hranu povećava brzinu čitanja, čak i onda kada se od osobe koja čita ne zahteva da to učini što je brže moguće. Naučnici su nasumice odabrali 57 studenata i dali im sledeće instrukcije: svako do njih trebalo je da se usredsredi na centralni deo monitora računara, zanemarujući pri tom ono što se nalazi u uglovima. Nasuprot njima, osobe koje su pripadale grupi za ispitivanje uticaja brze hrane bile su izložene logoima raznih vrsta iste hrane koji su se menjali u uglovima ekrana tolikom brzinom da sam um nikako nije svesno mogao da ih registruje. Osobe koje su sačinjavale kontrolnu grupu gledale su u uglovima u prazne kvadrate. Nakon ovog, svi su dobili zadatak da pročitaju određeni odlomak. Ono što je malo ko očekivao jeste da će osobe koje su bile izložene brzoj promeni logoa zapravo čitati mnogo brže nego osobe iz kontrolne grupe.
Drugi eksperiment
U drugom eksperimentu autori istraživanja zatražili su od 91 ispitanika da pokušaju i prisete se ili trenutka kada su poslednji put pojeli obrok brze hrane ili trenutka kada su poslednji put išli u kupovinu namirnica; a zatim da daju svoju ocenu, u pogledu poželjnosti, 8 proizvoda, od kojih je polovina spadala u grupu vremenski štedljivih (kao što je kombinacija šampona i kupke za telo…), a druga polovina nije (kao što je običan šampon…). Osobe od kojih je zatraženo da se prisete obroka brze hrane najviše ocene dale su vremenski štedljivim proizvodima, za razliku od osoba koje je trebalo da se prisete poslednjeg odlaska u kupovinu namirnica.
Treći eksperiment
U trećem eksperimentu, od 58 ispitanika zatraženo je da ocene logoe lanaca brze hrane ili jefitnijih restorana, i to sa estetskog stanovišta. Sledeće što su autori istraživanja zatražili jeste iskazivanje stavova o štednji novca. Naime, štednja novca uključuje odlaganje zadovoljstva u cilju ostvarivanja većeg novčanog dobitka u budućnosti. Osobama koje su, prethodno, bile izložene logoima brze hrane bila je neophodna mnogo veća kamatna stopa kako bi u toku nedelje odložili uplatu nego osobama iz kontrolne grupe.
Zaključak
Izlaganje brzoj hrani i povezanim simbolima povećava nestrpljivost i potrebu za trenutnim zadovoljstvom, a samim tim ima i mnogo veći uticaj na ponašanje pojedinaca i donošenje odluka nego što se to doskora mislilo – upozoravaju autori ovog istraživanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com