Glavna gradivna materija ljudskog organizma, pored vode, po hemijskoj strukturi je belančevina. Koža, mišići, organi, enzimi i hormoni – sve je sačinjeno od hiljada i hiljada različitih belančevina. Svaka belančevina je sastavljena od nekoliko desetina do nekoliko miliona aminokiselina, ali u živim organizmima postoji samo 20 različitih aminokiselina. To znači da postoji 20 različitih „lego kockica“ od kojih možemo sastaviti svako živo biće na zemlji.
Ako želimo da održavamo i unapređujemo naše telo, potrebni su nam „rezervni delovi“. Ti rezervni delovi nisu tako veliki, tačnije – mi nemamo mogućnost da menjamo kompletne proteine, već samo njihove sastavne komponente, tj. aminokiseline. Ako pojedete mišiće životinjskog porekla, recimo jednu veliku šniclu, morate je rastaviti na najsitnije delove da biste sastavili svoje mišiće. Prilično jednostavno, ali prilično dugotrajno i naporno za organizam.
Kao da je sve rečeno o preparatima baziranim na aminokiselinama, a ipak se iznova pojavljuju kontradiktorne informacije. Priče o tome da li su potrebni, korisni, neophodni ili nepotrebni, nekorisni, ili pak prevaziđeni – postaju aktuelne sa svakom novom generacijom vežbača. Nažalost, ove priče su najčešće površne, nekada do te mere da kod slušalaca ne stvaraju potpunu predstavu o stvarnoj ulozi i poreklu aminokiselina.
Šture informacije i činjenice izvučene iz konteksta najčešće prave više štete nego koristi, jer potencijalne korisnike kvalitetnih preparata mogu odvući od korišćenja, dok se sa druge strane nekim sumnjivim preparatima neopravdano pridaje značaj. Da bi se priča postavila na sigurne noge, možda je najbolje razdvojiti temu na dve celine. Prva se odnosi na aminokiseline u celini, kao produkt varenja belančevina, a druga na izdvojene ili slobodne aminokiseline, koje se pojavljuju kao samostalni preparati, a koji u pojačanoj koncentraciji kontrolišu važne hemijske procese u ljudskom organizmu ili utiču na njih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com