Ukoliko vam je potreban čist kreatin-fosfat, teško ćete ga naći, jer se u prodavnicama uglavnom može kupiti kreatin-monohidrat ili kreatin-citrat. Mi zapravo koristimo samo kreatin. Prvi deo većeg molekula, tj. kreatin, jedina je supstanca koja ulazi u naš krvotok i dolazi do mišića. Drugi delovi molekula, obično grupe, kao monohidrat, citrat ili fosfat, samo su sjedinjeni da bi se dobila stabilnost jedinjenja.
Kreatin-fosfat ima puno problema sa apsorpcijom, kao i većina fosfata koje unosimo, pa se zbog tih problema jedva i nalazi na tržištu. Kada se ovaj problem bude rešio, može se upustiti u ravnopravniju trku sa druga dva konkurenta. Drugi problem koji ga prati jeste sama količina kreatina koja se nalazi u proizvodu; tačnije, kreatin predstavlja 62 % kreatin-fosfata, pa tako proizlazi da pet grama preparata sadrži nešto više od tri grama kreatina, i sve to pod uslovom da imate 100 % čist kreatin-fosfat.
Kreatin-citrat je supstanca u koje su polagane mnoge nade, kada je apsorpcija kreatina u pitanju. Dalja ispitivanja su pokazala male prednosti citrata u odnosu na monohidrat, ali se bruto količina supstance koja se unosi gotovo duplirala. Tačnije, kreatin je u molekulu zastupljen samo 40 %, dok je procenat monohidrata čak 88 %, što znači da je za isti učinak potrebno rastvoriti dvostruko više praška. Kada kreatin-citrat bude bio značajno jeftiniji od kreatin-monohidrata, priča će dobiti novi zaplet, a do tada je odluka lično vaša.
Kreatin-monohidrat je zapravo najrasprostranjenija forma uzimanja kreatina i trenutno najisplativija. Procenat od 88 % kreatina u masi molekula daje najbolji odnos uloženih para i dobijenog kreatina, pod uslovom da je čistoća kreatina dovoljno dobra (mada danas, najčešće, ona ima bar 99,9 % čistoće kod renomiranih proizvođača). Stepen apsorpcije mikronizovanog (fino usitnjenog) kreatin-monohidrata blizak je apsorpciji kreatin-citrata, uz konstataciju da u oba slučaja apsorpcija može biti mnogo bolja od uobičajene, jer kada rastvor dospe u želudac, jedan deo se uništi u dodiru sa želudačnom kiselinom, dok jedan deo ostane neapsorbovan u ostatku creva.
Postoje nastojanja da se stepen iskoristivosti kreatina značajno poveća. Jedna ideja je da se poveća stepen rastvorljivosti, pa se kreatin distribuira u obliku šumećih tableta. Druga ideja predstavlja pokušaj izbegavanja želuca i ostatka digestivnog trakta putem apsorpcije preko sluzokože usta, pa su se na tržištu pojavile razne varijante kreatina „za žvakanje“. Ovi za sada alternativni pravci moraju proći malo duži put suda javnosti i još po neko istraživanje, da bi se otišlo dalje od marketinških obećanja. Do tada, ostaje oprobana formula i čudni ukus zrnaca koja odbijaju da se rastvore kako treba, ali za sve one koji su koristili kreatin kako treba, bar jednom u životu, zadovoljstvo u treningu, onih nekoliko dodatnih ponavljanja i vidan napredak, najbolja su satisfakcija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com