Čak 60 odsto od 124 poznatih vrsta kafe je na ivici izumiranja, pokazuje prvo veliko istraživanje na tu temu.
Više od 100 vrsta biljke kafe raste u šumama, uključujući i dve vrste koje se koriste za kafu koju pijemo.
Naučnici su saopštili da su podaci „zabrinavajući“, jer je divlja kafa ključna za održavanje globalne kulture ispijanja kafe.
Oko jedne petine svih biljaka na svetu smatra se ugroženim, a kada je o kafi reč – čak 60 odsto je „ekstremno“ ugroženo.
„Da nije bilo divljih vrsta, danas ne bismo mogli da pijemo kafu“, kaže doktor Aron Dejvis iz Kraljevske botaničke bašte.
„Ako pogledate istoriju uzgoja kafe, koristili smo divlje vrste da bismo održali useve kafe.“
Istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances, pokazuje da su mere konzervatora bile „neadekvatne“ za divlju kafu, uključujući i onu koja je „kritična“ za dugoročnu globalnu proizvodnju kafe.
Studija je pokazala da se 75 vrsta divlje kafe smatra ugroženim, 35 ih nije ugroženo, dok se o preostalih 14 vrsta premalo zna da bi se donela bilo kakva procena.
Šta više, istraživanje je pokazalo da 28 odsto vrsta divlje kafe raste van zaštićenih područja, dok se samo oko polovine semena čuva u bankama.
Druga studija, objavljena u časopisu Global Change Biology, pokazala je da divlja arabika može da bude klasifikovana kao vrsta na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode, kada se uračunaju predviđanja klimatskih promena.
Prema ovom istraživanju, prirodna populacija će se smanjiti za 50 odsto i više do 2088. godine zbog klimatskih promena.
Etiopija je domovina arabike i raste prirodno u brdskim kišnim šumama.
„S obzirom na to kolika je važnost arabike u Etiopiji i u svetu, moramo da učinimo sve što je u našoj moći da shvatimo rizike preživljavanja u divljini sa kojima se ona suočava“, kaže doktor Tades Voldemariam Gol.
Šta je divlja kafa i zašto nam je potrebna?
Mnogi koji konzumiraju kafu nisu svesni da se za hiljade različitih mešavina kafe koji su u prodaji, koriste samo dve vrste – arabika i robusta.
Postoje mnoge mešavine kafe, ali sve nastaju od dve vrste
U divljini raste 122 vrste kafe.
Mnoge od njih nemaju dobar ukus, ali mogu da se koriste kao pomoć za opstanak biljke kafe u budućnosti, usled klimatskih promena i zabrinjavajućih bolesti koje napadaju stabla kafe.
Na duži rok možemo da iskoristimo divlje vrste kako bismo obezbedili budućnost svetskih useva, smatraju istraživači.
„Oslanjaćemo se na ove divlje izvore ponovo“, kaže Dejvis.
Gde je kafa u poređenju sa ostalim biljkama – da li postoji rizik od izumiranja?
Globalno, oko jedna petina biljaka je u opasnosti od izumiranja, u poređenju sa 60 odsto kafe.
Poređenja radi, oko polovine vrsta divljeg čaja i manga je u opasnosti od izumiranja, šest odsto lešnika i devet odsto pistaća.
Gde se nalazi divlja kafa?
Ogromna većina divlje kafe raste u udaljenim šumama u Africi i na Madagaskaru. Van Afrike divlja kafa se može naći u drugim područjima sa tropskom klimom – u delovima Indije, Šri Lanke i Australije.
Koje tipove kafe pijemo?
Globalna trgovina kafom se oslanja na dve vrste – arabiku (Coffea arabica) i robustu (Coffea canephora).
Treća vrsta – liberika (Coffea liberica) raste širom sveta, ali se retko koristi za pripremu napitka.
Na šta pozivaju naučnici?
Naučnici smatraju da moramo da razumemo rizik uzgoja kafe i da budemo sigurni da imamo resurse da prevaziđemo pretnje.
Stabla kafe, poput mnogih tropskih biljaka, imaju seme koje ne preživnjava proces sušenja zamrzavanjem – oko 45 odsto vrta kafe nije „podupreto“ drugim izvorima van divljine.
Doktorka Ejmer Nik Lahada kaže da je ovo prvi put da je urađena procena kako bi se otkrio rizik od izumiranja kafe, a brojka od 60 odsto je „izuzetno visoka“.
„Nadamo se da će ovi novi podaci ukazati na vrste koje će biti prioritet za održivost sektora proizvodnje kafe, tako da se mogu preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu vrste“, rekla je ona.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com