Kruška tepka (karamut), naizgled sitna i opora, ali bogata sadržajem, jedna je od najstarijih i najcenjenijih sorti kruške na našim prostorima. Naziv „karamut“ potiče od turskih reči (kara-crno armut-kruška). Njena priča tesno je isprepletana sa istorijom naših naroda – cenjena je zbog otpornosti, dugovečnosti i široke primene u ishrani.
Kruška tepka je odavno poznata stara sorta koja može da dostigne veliku starost, do 150 godina, a neke i duže.
Iako retke, autohtone sorte kruške, kao što je kruška tepka, još uvek se mogu naći na našim prostorima. Kruška tepka je posebno zanimljiva jer je jedna od starih sorti kruške koje polako izumiru.
Prema narodnom predanju, u 18. veku carica Marija Terezija je izdala naredbu o masovnoj sadnji krušaka tepki kako bi se predupredila glad među narodom. Iako se radi o legendi, priča odražava veliki značaj koji je tepka imala u ishrani tadašnjih ljudi.
Istoričari, pak, kažu da u doba Napoleona Bonaparte svaki francuski vojnik morao nositi sadnicu nekog voća i posaditi tamo gde je stacioniran.
Tako su na područja pod Napoleonovom okupacijom na Balkanu početkom XIX veka donesene prve sadnice kruške, a kalem grančice su se proširile i na područja na kome Napoleonova vojska nije bila stacionirana. U nekim delovima Balkanskog poluostrva je zovu i „napoleonka“.
Botaničke osobine i izdržljivost
Tepka je stara autohtona sorta kruške (Pyrus communis), poznata po otpornosti i jednostavnom održavanju. Drvo može da poraste do 20 metara visine i da živi i do 200 godina. Cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju tokom septembra ili oktobra. Najbolje uspeva na nadmorskoj visini između 400 i 800 metara.
Upotreba u ishrani i kulinarstvu
Iako je plod tepke opor kada je svež, vremenom – nakon čuvanja ili sušenja – postaje sladak i sočan. Naši preci su tepke koristili za pravljenje rakije (hruškovac, tepkovac) i sušene kruške. Sušene tepke su se dodavale u hleb, ječmenu kašu i druge domaće specijalitete, a služile su i kao grickalica uz piće.
Kruška rađa redovno i obilno. Koristi se i u industriji i u svežem obliku. Čuvanje i skladištenje se ne preporučuje jer plodovi brzo počinju da trunu.
Najčešće se koriste za preradu u sokove u kombinaciji sa jabukama, i za sušenje. Od njega se pravi i voćna rakija koja je na ovim prostorima veoma cenjena.
U davna vremena, kruška se uzgajala na gotovo svakom imanju, dok se danas pronalazak nekoliko stabala smatra uspehom.
Kulturno nasleđe i očuvanje sorte
Tepka nije samo voćka, već i deo kulturnog identiteta i seoskog nasleđa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com