Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, paradajz je postao redovna salata, hrana i preliv. Pored toga, paradajz pomaže u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti.
Paradajz je poreklom iz Srednje Amerike, a u Evropu je donet posle kolonizacije Amerike. U početku se koristio kao ukrasno bilje i na njega se gledalo sa sumnjom, jer se mislilo da je otrovan. Od 18. veka koristi se u zemljama Evrope, a najviše ga u ishrani koriste Italijani i mediteranski narodi.
Razlikujemo sledeće vrste paradajza: goveđe srce, kruškasti pardajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz (u grozdu), žuti paradajz, zeleni paradajz, „jabukar“… Paradajz je sezonsko povrće (maj – oktobar), ali se na našim pijacama i u piljarama može naći tokom cele godine, pre svega zahvaljujući plastenicima i staklenicima. U novije vreme dosta se i uvozi iz primorskih zemalja.
Sastav
Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima malo kalorija, a dosta hranljivih sastojaka:
- belančevine
- beta-karoten
- biljna vlakna
- biljne masti
- vitamin A
- vitamine B
- vitamin C
- vitamin D
- vitamin K
- gvožđe
- zeaksantin
- likopen
- kalijum
- kalcijum
- karotenoid
- lutein
- magnezijum
- mineralne soli
- natrijum
- proteine
- ugljene hidrate
- kofeinsku kiselinu
- hlorogensku kiselinu
- ferulinsku kiselinu
- flavonoid
- fosfor
Pored toga, paradajz u manjim količinama sadrži: bakar, mangan, bor i kobalt.
Korišćenje
Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: Paradajz se u ishrani koriste sirov (kao salata…), kuvani (supa ili čorba), prženi, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, kašasti paradajz kao i kečap za prelive i sosove.
U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem… Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.
Dejstvo
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti:
- alergija
- anemija
- artritis
- astma
- bolesti srca i krvnih sudova
- bolesti zuba, usne duplje i ždrela
- bronhitis
- giht
- ekcem
- impotencija
- imunodeficijencija
- istegnuća mišića i legimenata
- katarakta oka
- lečenje raka
- makularna degeneracija
- migrena
- neplodnost
- opekotine od sunca
- osteoporoza
- osteoartritis
- povišeni holesterol
- prehlade i grip
- kožne bolesti
- katar creva i želuca
- regulisanje krvnog pritiska
- regulisanje varenja
- regulisanje prekomerne težine
- reumatoidni artritis
- sinuzitis
- sprečavanje raka prostate
- uganuća
- umor i iscrpljenost
- hemoroidi
- herpes
- hipertireoza
- čirevi i bubuljice
- šećerna bolest
Način delovanja
Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz je povrće koji se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su i alergične na paradajz, pa se paradajz njima ne preporučuje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com