Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!
Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.
„Ne želim da slušam. Bolje da ne znam“, najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.
Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.
Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.
Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.
Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.
Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.
I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.
Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.
Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.
E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu… I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.
Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima… Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.
Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.
Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.
Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com