Nedavno je jedno istraživanje došlo do rezultata da je organska hrana zdravija od neorganske, nalazeći da organski proizvedena hrana sadrži više hranljivih materija nego konvencionalno proizvedena hrana.
Šta već znamo?
Uobičajena je percepcija da je organska hrana zdravija od konvencionalne, zbog načina na koji se proizvodi. Organski usevi su uzgajani bez hemijskih pesticida, tj. hemijskog đubriva, a organsko meso proizvodi se bez antibiotika i hormona rasta.
Nije ipak jasno da li organska hrana zaista ima zdravstvene prednosti u poređenju sa neorganskom hranom. Neka istraživanja su pokazala da je organska hrana hranljiva, ali kada su drugi istraživači analizirali neke ranije studije, našli su oprečne rezultate. Raniji komentari ne uključuju, međutim, mnoge od najnovijih studija sa više informacija za formiranje zaključaka.
Kako je nova studija urađena?
Novom analizom obrađene su 343 studije koje upoređuju biljnu organsku i neorgansku hranu: voće, povrće, žitarice i hranu napravljenu od ovih sastojaka.
Istraživači su objedinili rezultate ovih studija da bi videli da li je bilo razlika u količinama vitamina i drugih hranljivih materija u organskoj i neorganskoj hrani. Oni su takođe gledali nivoe štetnih materija, kao što su toksični metali i pesticidi.
Šta nova studija kaže?
Sve u svemu, organske hrana ima mnogo viši nivo antioksidanata. To su hranljive materije koje pomažu da se ćelije zaštite od oštećenja izazvanih „slobodnim radikalima“. Poznato je da ovi štetni molekuli mogu da izazovu bolesti srca, rak i druge bolesti. Primeri antioksidanata su vitamin C, beta-karoten i flavanoni.
Neorganska hrana sadrži, međutim, viši nivo antioksidanta – vitamina E, više proteina i više biljnih vlakana. Loša strana neorganske hrane je što sadrži mnogo veće količine pesticida i štetnih metala (kadmijum…), iako dozvoljeni nivo ovih materija još uvek nije određen.
Koliko je pouzdano istraživanje?
Ova studija je bila mnogo veća i detaljnija nego prethodne. Ipak, studije su bile sasvim različite. Na primer, u nekim studijama je ispitivana hrana posebnih farmi, dok su druge studije analizirale namirnice u supermarketima, a ove razlike ostavljaju više prostora za eventualne greške.
Takođe je vredno napomenuti šta nam sve ova studija ne govori. Iako je utvrđeno da organska hrana ima viši nivo antioksidanata, nije jasno šta to znači za zdravlje ljudi. Istraživanje ovih hranljivih materija tek treba da dokaže da one smanjuju rizik od bolesti.
Šta to znači za nas?
U poređenju sa konvencionalno proizvedenom hranom, organska hrana može da sadrži niže količine potencijalno štetnih materija, kao što su pesticidi, a veće količine antioksidanata. Istraživači smatraju da je prerano preporučiti ljudima da usvajaju organski način ishrane – naročito kada se uzme u obzir da su organske namirnice mnogo skuplje od neorganskih.
U „takmičenju“ proizvođača organske i neorganske hrane, ogromne su sume novca i zarade, tako da je teško doći do objektivnih rezultata.
Iz našeg ugla gledano, sigurno je da organska hrana sadrži više štetnih ili čak otrovnih materija (pesticida i drugih hemikalija…), a proizvođači se obično hvataju za to da to „nije mnogo štetno i toksično“, da je jeftinije i da su prinosi bolji.
Sa druge strane, i kod nas i na Zapadu, teško je utvrditi da li je i koliko hrana koja se prodaje (kupuje) stvarno organska i koliko sadrži kojih materija.
Sigurno je da „prava“ organska hrana sadrži mnogo manje štetnih materija nego neorganska, a samim tim je lako zaključiti da je zdravija, što su pokazale neke druge studije koje se ovde ne pominju.
Ako sami uzgajate hranu ili je nabavljate od nekoga ko može da vam garantuje da ona nema pesticida tokom uzgajanja, onda sigurno dobro činite za svoje zdravlje, jer „sumnjivu“ hranu često jedemo.
Na kraju krajeva, ako ne možemo jesti organsku hranu, bolje je jesti hranu sa manje pesticida i manje toksičnih sustanci nego hranu koja sadrži mnogo takvih materija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com