Kao alternativa za kravlje mleko u ponudi se može naći bademovo, sojino, kokosovo kao i pirinčano mleko. Sva navedena mleka dobra su kao hrana za ljude koji su netolerantni na laktozu iz kravljeg mleka. Međutim, što se mlečne verzije mleka tiče, novo istraživanje pokazuje da je kravlje mleko i dalje najhranljivija opcija dostupna na tržištu.
Nalazi istraživanja proizlaze iz analize hranljivih vrednosti četiri najpopularnija biljna mleka u odnosu na kravlje mleko. Podaci su prikupljeni iz više desetina studija rađenih za sva navedena biljna mleka kao i svih studija rađenih na temu kravljeg mleka. Rezultati su pokazali da ni jedno od navedenih mleka nema nutricione vrednosti kravljeg mleka kao ni hranljive vrednosti.
Kravlje mleko sadrži dobar balans proteina, masti i ugljenih hidrata. Pomaže u borbi protiv respiratornih infekcija, naročito kod dece, međutim može sadržati neke štetne patogene bakterije koje izazivaju alergiju, pa samim tim i netolerantnost na laktozu kako kod dece tako i kod odraslih osoba. Razlog za netoleranciju na laktozu jeste nedostatak enzima digestivnog trakta koji je ključan za preradu hrane sa laktozom poput kravljeg mleka.
Slučajevi netolerancije na laktozu češći su kod osoba crne, žute i crvene rase, mada ima i dosta slučajeva netolerancije na laktozu i kod osoba bele rase.
Analiza kokosovog mleka pokazala je dobre ocene mleka za ukus, ali loše ocene što se tiče kalorija, proteina i zasićenih masti.
Bademovo mleko je dobilo niske ocene što se tiče sadržaja kalorija, ali dobre ocene što se tiče ukusa, proteina, masti i ugljenih hidrata. Međutim, ovo mleko predstavlja potencionalni problem za sve osobe alergične na orašaste plodove.
Pirinčano mleko je srazmreno kravljem mleku u kalorijskom sadržaju, ali zato sadrži više šećera a malo masti, ugljenih hidrata i proteina.
Sojino mleko je u hranljivim sastojcima najbliže kravljem mleku jedino ima niske ocene za ukus.
Ipak, istraživači navode da nijedno biljno mleko nema sličan nutricioni profil kao kravlje mleko pa ih zato ne treba posmatrati kao adekvatnu zamenu, već kao nužnost.
Na kraju, zaključak je da je kravlje mleko i dalje najbolja opcija, naročito za decu i njihov razvoj, a što se tiče netolerancije na laktozu problem može biti rešen odabirom kravljeg mleka bez laktoze koje je takođe široko dostupno na tržištu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com