Objavljivanje kalorija u menijima restorana osmišljeno je sa ciljem da se zaustavi gojaznost i da ljudi prave “mudrije” izbore obroka.
U stvarnom životu izgleda da korisnici restorana to ne koriste dovoljno. U jednoj anketi sprovedenoj u Filadelfiji, u restoranima brze hrane, među gostima starosti od 18 do 64 godine, malo su se koristile informacije o kalorijama u hrani, a veliki broj ljudi uopšte nije koristio te informacije (pojedinci čak nisu ni primetili da tako nešto postoji u restoranu). Autor studije bio je Brajan Elbel, asistent na Katedri za zdravlje stanovništva i zdravstvenu politiku na Medicinskom fakultetu.
Četrdeset procenata ispitanika videlo je (primetilo) spisak namirnica sa sadržajem kalorija, a oko 10% ispitanika koristilo je podatke sa ovog spiska kako bi kupilo artikle za ishranu sa manje kalorija.
Studija je objavljena u novembarskom broju časopisa “Gojaznost” i biće prezentovana na godišnjoj skupštini Društva za borbu protiv gojaznosti.
Anketa
Gospodin Elbel i njegov tim prikupili su podatke od kupaca u restoranima “Mekdonalds” i “Kingburger”. U okviru ankete kupcima je bilo postavljeno više pitanja u vezi sa ishranom. Tražili su se odgovori na pitanja, između ostalog, o tome: koliko često su kupci posećivali restorane brze hrane, da li su primetili informacije o kalorijskim vrednostima pojedinih artikala, da li su informacije o kalorijskim vrednostima hrane koristili pri izboru hrane za obrok?
Anketa je rađena sa istim pitanjima pre 2010. godine i posle 2010. godine. Uzeti su u obzir zakonski propisi koji su posle 2010. godine (u Filadelfiji) obavezivali restorane da vidno ističu podatke o broju kalorija koje sadrži svaki artikal koji se služi u restoranu.
U isto vreme rađena je i telefonska anketa sa ostalim stanovnicima Filadelfije sa istim pitanjima u vezi sa ishranom u restoranima brze hrane.
Istraživači su takođe anketirali korisnike oba lanca restorana u Baltimoru, gde zakon ne obavezuje vlasnike restorana da istaknu informacije (nalepnice) o broju kalorija u namirnicama.
Rezultati
Elbel i njegovi saradnici su posle analize dobijenih odgovora došli do zaključka: nema nikakve razlike u broju poseta restoranima brze hrane ili količini “pojedenih” kalorija u kupljenoj hrani posle zakona koji je stupio na snagu u Filadelfiji.
Veoma mali broj korisnika vodio je računa o tome koliko kalorija sadrže njihovi obroci, bez obzira na promene zakonskih propisa i bez obzira na to u kom gradu žive.
Stanovnici Filadelfije u proseku su šest puta sedmično jeli u restoranima brze hrane pre donošenja zakona i u proseku oko sedam puta nedeljno posle donošenja zakona. Stanovnici Baltimora su u proseku jeli oko sedam obroka nedeljno u restoranima brze hrane i pre i posle promene zakonskih propisa (isticanja broja kalorija u obrocima hrane).
Zakonski propisi
Prema američkom zakonu, restorani sa 20 ili više lokacija, na nacionalnom nivou, moraju objaviti sadržaj kalorija svih pića i namirnica koje imaju u ponudi – na meniju, na vidno istaknutoj oglasnoj tabli ili na štampanim menijima.
Gospodin Elbel podseća: “Zakonske odredbe imaju cilj da pomognu da se zaustavi epidemija gojaznosti, a trenutno je jedna trećina Amerikanaca gojazna. Gojaznost povećava rizik za nastajanje srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih bolesti.
Elbel ne može u potpunosti da objasni dobijene rezultate, ali napominje: "Teško je suprotstaviti se činjenicama da je brza hrana jeftina i ukusna."
On ne misli da je vreme da se napusti strategija “kalorija-nalepnice”. Umesto toga, on smatra da treba preduzeti mnoge mera za borbu protiv gojaznosti, a da “spisak sa kalorijama” bude jedan od dodatnih načina da se ljudi informišu.
Reakcije
"Pružanje informacija o kalorijama u hrani nije dovoljno", kaže Alisa Lihtenštajn, ugledni profesor ishrane na Univerzitetu Tafts. "Ako želimo da ljudi te podatke iz tablica koriste, potrebno je da se podigne svest o njenoj dostupnosti i, što je najvažnije, edukovati ljude o značaju korišćenja ovih podataka."
Ona naglašava da je ovo naročito važno za osobe koje još nisu postavile kao prioritet ishranu zasnovanu na dobroj i zdravoj hrani sa manje kalorija.
Napomene
U našoj zemlji mali broj restorana i pekara ističe podatke o nutritivnoj i kalorijskoj vrednosti hrane koja se nudi. Zato predlažemo da koristite podatke u restoranima gde postoje spiskovi ili tablice sa kalorijskim vrednostima.
Na mnogim artiklima za ishranu (keks, čokolade, vafli, napolitanke…) postoje podaci o broju kalorija koje sadrži pomenuti artikal, pa kada birate šta ćete jesti, onda izaberite onaj proizvod koji ima manje kalorija ili pojedite manju porciju one namirnice koja sadrži više kalorija.
Predlažemo da ako ne znate koliko kalorija sadrži neka namirnica, prosto izaberete: piletinu umesto svinjetine, manje masno meso od masnog mesa, više voća i povrća nego mesa, manje preliva i dodataka na sendvič, a pre svega, manje porcije hrane.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com