Iako se već dugo govori da je konzumiranje pasulja dobro za zdravlje, danas se ovom povrću pridaje još više pažnje zbog novih informacija koje donose naučnici.
Pasulj ima veliku energetsku vrednost i sadrži gotovo sve esencijalne aminokiseline. Naučnici otkrivaju da ishrana bogata pasuljem može da smanji rizik od srčanih oboljenja i određenih vrsta raka. Smernice za zdravu ishranu vlade SAD-a iz 2005. preporučuju dozu od tri šoljice pasulja sedmično.
Pasulj poseduje veliku energetsku vrednost i sadrži gotovo sve esencijalne aminokiseline. Pored toga sadrži lecitin, kao i kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, cink i natrijum. Predstavlja odličan izvor belančevina, a za razliku od drugih izvora pasulj ima malo masti pa ne sadrži one zasićene kao ni holesterol.
Od vitamina odličan je izvor folne kiseline, vitamina B6, K, riboflavina (B2) i B3. Asortiman fitohemikalija pronađen u pasulju štiti ćelije od raka i usporava rast tumora.
Istraživači na „Harvard School of Public Health“ su izjavili da žene koje konzumiraju pasulj najmanje dva puta sedmično imaju 24 odsto manje izgleda da razviju rak dojke, srčane bolesti, dijabetes tipa 2, visoki krvni pritisak i rak debelog creva.
Šta to čini pasulj tako zdravim?
On je dobar izvor belančevina, i za razliku od drugih izvora belančevina, pasulj ima malo masti, i ne sadrži zasićene masti i holesterol. Jedna porcija obezbeđuje 20 posto dnevnih potreba za vlaknima.
Istraživanja su pokazala da osobe koje jedu pasulj dobijaju više ovih ključnih hranljivih materija od osoba koje ga ne konzumiraju.
Naučnici sa državnog univerziteta u američkoj saveznoj državi Kolorado testirali su šest uobičajenih vrsta pasulja koji se mogu naći na tržištu i izmerili su količinu antioksidanasa u svakom od njih. Testiranje je pokazalo da su crveni, šareni i tamnoplavi pasulj imali i do deset puta veće količine antioksidanasa i drugih lekovitih materija, nego beli i žuti pasulj, piše Hayat.ba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com