Sremuš je biljka iz porodice luka, a kod nas je poznat pod raznim imenima: divlji luk, medveđi luk, crijemuš, srijemuž, cremoš ili skremboš. Latinski naziv sremuša je Allium ursinum. Ova biljka je jestiva i poseduje veliku hranljivu vrednost, a sadrži i dosta lekovitih sastojaka, naročito dok je luk mlad, u ranim prolećnim mesecima.
Sremuš je veoma rasprostranjena samonikla biljka u listopadnim bukovim šumama gde ima vlage, bere se pažljivo, isključivo ručno, i to sa prostora koji nisu ekološki zagađeni.
Interesantno je da je sremuš proglašen za evropsku biljku, a ubraja se u prve četiri planetarne biljke pošto ga ima u skoro svim krajevima sveta.
Opis biljke
Podzemni izdanak je lukovica, pa zato i spada u familiju lukovica. Stablo sremuša je trostrano a cvetovi beli. Sa stabla polaze dva izduženo eliptična lista na dugačkim drškama i stablo i listovi su zelene boje. Seme sremuša je crvene boje i okruglastog oblika.
Jestivi delovi biljke
Kod sremuša se za ishranu (i kao lek) koriste i nadzemni deo i lukovica:
- nadzemni deo biljke se skuplja (bere) u svežem stanju u proleće, pre cvetanja
- sveža lukovica se bere (vadi) obično u avgustu, pre donošenja semena
- od listova ili lukovice prave se i lekoviti ekstrati koji se čuvaju u tamnim flašicama i upotrebljavaju kao kapi
Lekoviti sastav
Biljka sadrži:
- alin, uljastu materiju čija se količina sušenjem smanjuje
- vitamin C
- etarsko ulje (alilsulfid, divinisulfid…)
- minerale materije
- materije koje imaju antioksidantno dejstvo karoten
Korišćenje
Mladi listovi se koriste kao salata zbog vitamina. Stariji listovi su obično ljuti i imaju jači miris. I lukovica i listovi mogu se u frižideru ili na nekom prohladnom mestu čuvati nekoliko dana.
I osušeni sremuš se može koristiti, ali tada sadrži mnogo manje lekovitih sastojaka. Posebnom tehnologijom se iz sremuša izdvaja ekstrakt u vidu biljnih kapi koje su veoma lekovite i mogu se koristiti tokom cele godine.
Od sremuša se mogu praviti: salate, čorbe, pite, hleb (hleb ili pogača sa sremušom) i neke vrste peciva.
Sremuš se može koristiti i za ishranu domaćih životinja (svinje, krave…).
Poslednjih godina se sremuš u aprilu i maju može kupiti na pijaci, pa preporučujemo svima kojima ne smeta karakterističan miris, da ga koriste za spremanje obroka.
Lekovito dejstvo
U narodu postoji uverenje da je sremuš veoma lekovit, a to su potvrdila i novija naučna istraživanja.
Sremuš pomaže kod sledećih bolesti i zdravstvenioh problema:
- problemi sa organima za varenje
- povišen krvni pritisak
- infekcije creva
- grip
- groznica
- povećani nivo holesterola
- povišeni trigliceridi
- arterioskleroza
- nesanica
- nesvestica
- problemi sa želucem
- gastritis
- malokrvnost (anemija)
- bronhitis
- astma
Pored navedenog, sremuš se preporučuje za lečenje hematoma i otvorenih rana, kao i za iskašljavanje kod plućnih bolesti.
Upozorenje
Za korišćenje sremuša kao leka za decu i odrasle ipak treba konsultovati proverenog travara ili lekara kako bi se izbegle moguće kontraindikacije i nuspojave.
Branje sremuša bi trebalo da vrše osobe koje dobro poznaju šumsko bilje pošto neupućene osobe mogu da uberu neke slične biljke koje nisu za jelo, a mogu biti čak i otrovne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com