Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.
Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.
Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.
– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.
U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.
– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.
– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.
Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.
– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.
(I. Albunović – J. Antelj, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com