Naše ostave su svakako pune raznih grickalica, brzih doručka i suvih namirnica za pripremu ukusnih jela. Ali, nažalost, mnoge od ovih namirnica mogu biti mnogo štetnije po zdravlje nego što se čini na prvi pogled. Većina gotovih grickalica sa police je visoko obrađena i puna rafinisanih šećera, nezdravih masti i veštačkih aditiva koji podstiču upale, usporavaju metabolizam i doprinose debljanju.
Ako je naš prioritet da poboljšamo ishranu, važno je da znamo koju hranu treba izbegavati i izostaviti iz ostave. Stoga su nutricionisti upozorili na neke od najgorih izbora koji vas goje i negativno utiču na vaše opšte zdravlje.
1. Mafini
Iako su zgodan i ukusan doručak, većina gotovih mafina sadrži velike količine rafinisanih šećera, prerađenog brašna i nezdravih masti. Bez obzira na ukus – borovnica, čokolada ili banana – ovi proizvodi su često bogati rafinisanim ugljenim hidratima, koji brzo podižu nivo šećera u krvi i mogu doprineti insulinskoj rezistenciji na duži rok.
„Možete ih nazvati mafinima, ali moj mozak ih vidi kao kolače. Bez obzira da li dolaze iz pekare ili kutije, tradicionalni mafini su bogati kalorijama i masnoćama, što može doprineti akumulaciji sala na stomaku. Neki od njih imaju preko 350 kalorija po komadu“, upozorava nutricionistkinja i dijetetičarka Lisa Finds Endruz.
2. Granola štanglice
Granola šipke često imaju reputaciju zdrave grickalice, ali mnogi industrijski proizvodi ne ispunjavaju ta očekivanja. Iako su zgodne, većina granola šipki koje se kupuju u prodavnici pune su rafinisanih šećera, prerađenih žitarica i skrivenih masti, što može izazvati upale i probleme sa metabolizmom.
„Granola pločice su najgora ‘zdrava’ hrana za mršavljenje jer sadrže brojne sastojke koji sprečavaju mršavljenje, uključujući rafinisane šećere i žitarice. Mnoge prehrambene kompanije tvrde da su njihove pločice zdrave jer sadrže ovas, ali dodani sastojci su ono što ih čini nezdravima“, objašnjava nutricionistkinja Heder Henks.
3. Slatkiši
Bilo da više volimo gumene gume, čokoladu ili tvrde bombone, slatkiši izazivaju brz porast nivoa šećera u krvi, što povećava proizvodnju insulina za regulisanje glukoze. Pored toga, slatkiši su kalorični i često nemaju esencijalne hranljive materije, što može usporiti metabolizam i podstaći skladištenje masti.
„Većina slatkiša sadrži velike količine dodatih šećera, kao što su saharoza i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze. Ove supstance hrane štetne bakterije u crevima, što može da izazove neravnotežu crevne mikrobiote. Povećano prisustvo loših bakterija može dovesti do problema sa varenjem, upale i narušenog zdravlja probavnog sistema“, dijeta Mar Sabat.
Odabir nutritivno bogate hrane može značajno poboljšati zdravlje, a izbegavanje visoko prerađene hrane je prvi korak ka uravnoteženoj ishrani i zdravijem telu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com