Zdrava hrana nije toliko skupa

Da li zdrava hrana zaista košta više nego “obična”? Prema nedavno sprovedenom istraživanju, zdrava hrana je skuplja, ali ne onoliko koliko mnogi misle.
Istraživanje
Istraživanje je obuhvatilo kombinaciju rezultata 27 studija iz 10 različitih zemalja da bi uporedilo troškove i cene zdravih i nezdravih artikala za ishranu.
Rezultati su pokazali da je hrana, za jednu osobu, bogata voćem, povrćem, orasima i ribom, u proseku za oko 1,50 američkih dolara po danu skuplja ili je skuplja 550 dolara godišnje – u odnosu na hranu bogatu prerađenim žitaricama, mesom, mastima, belim šećerom i aditivima.
Sve u svemu, zdravi proteini su “skuplji deo ishrane”. Istraživači su ustanovili da su zdravi proteini skuplji: nemasno meso bez kostiju, pileće grudi bez kožice u odnosu na masno meso ili prženu piletinu sa kožicom.
"Za mnoge porodice sa niskim primanjima cena hrane pravi barijeru prema zdravijoj hrani", rekao je autor studije i istraživač u odeljenju epidemiologije na Harvardskoj školi za javno zdravlje u Bostonu.
Iako se čini da je 1,5 dolara malo, za četvoročlanu porodicu sa malim prihodima koja u Americi nedeljno troši oko 128 dolara za hranu, ovaj “dodatak” iznosi 42 dolara za nedelju dana, ili oko 30% ukupnog izdvajanja za ishranu porodice.
Istraživači ukazuju na to da ova razlika u ceni ne bi trebalo da utiče na porodice srednje klase, jer je 1,5 dolara u Americi cena šoljice kafe. To je zaista samo kap u moru, kada se uzmu u obzir milijarde dolara koje se svake godine izdvajaju za dijetalnu ishranu i lečenje hroničnih bolesnika.
Reakcije
Istraživači koji nisu bili uključeni u ovo istraživanje imali su mnogo toga da kažu o svojim nalazima:
"Ja sam mislio da je razlika od 1.50$ po osobi po danu veoma značajna", rekao je Adam Drevnovski, direktor naučnog programa za zdravu ishranu na Univerzitetu u Vašingtonu. On je uporedio troškove “zdravih” i “nezdravih” dijeta i rekao da je tih ekstra 550$ godišnje za 200 miliona ljudi u Americi nadmašilo ceo godišnji budžet za pomoć u hrani u Sjedinjenim Državama.
Dr Hilari Seligman, asistent medicine na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, rekla je da zdrava hrana može biti skupa za porodice na načine koji prevazilaze njenu cenu na kasi. Iz tog razloga se poređenjem troškova u ovom pregledu verovatno potcenjuju pravi tereti na budžet. Na primer, ona je istakla da ljudi u siromašnim naseljima, koja nemaju velike prodavnice, možda neće moći da sebi priušte vožnju do mesta gde ima zdravog voća i povrća, jer je i ta vožnja za njih veliki trošak. Pored toga, siromašni slojevi ljudi u Americi obično duže rade (nekoliko poslova tokom dana), koriste “brzu hranu” i nemaju vremena da pripreme zdraviju hranu.
"Jesti zdravu hranu sa veoma niskim primanjima, u Americi i razvijenim zemljama – zahteva izuzetnu količinu vremena. To je izvodljivo, ali to je stvarno naporan rad. Ova studija jednostavno nije uzela u obzir takve momente", rekla je Seligman.
Sa druge strane, Melisa Džoj Dobins, registrovani dijetetičar i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku, navodi da studija treba da uveri mnoge potrošače da "zdrava ishrana nije mnogo skuplja od obične”.
Preporuke
Američka akademije za ishranu i dijetetiku, jedna od najvećih organizacija u svetu koja se bavi hranom i ishranom, preporučuje zdravu hranu koja nije preterano skupa, kao i savete kako da dobijete zdravije a jeftinije namirnice koje volite.
Pasulj sadrži vlakna, proteine, gvožđe i cink. Suvi pasulj je jeftiniji, ali treba ga natopiti pre upotrebe. Konzervirani pasulj je takođe pogodan, ali treba da se ispere, kako bi se smanjio sadržaj soli. Pasulj i nije tako skup ako se uzme u obzir koliko od njega može da se pripremi jela koja drže sitost.
Banane sadrže vitamin B6, vlakna, kalijum i vitamin C. One se lako upotrebljavaju za jelo ili užinu. Zgodno ih je iseckati i preliti prelivom. Ako neko voli zrelije i mekše banane, može ih staviti u frižider nekoliko sati i odmah jesti, iako je kora pocrnela. Banane se mogu koristiti za frape. Banane su, kada se uzmu u obzir cena i težina, jeftinije od čokolade.
Puter od kikirikija – jedna supena kašika kikirikija ima oko 95 kalorija, 4 grama proteina i 8 grama zdravih nezasićenih masti. Izaberite prirodni maslac od kikirikija, ako je moguće, jer je on bez šećera i bez masti. Čini se da je to skupo, ali u odnosu na neke skupe preslatke slatkiše, zdraviji je i jeftiniji.
Jogurt – običan ili sa malo masnoća – odličan je izvor kalcijuma i proteina. On može biti dobra zamena za pavlaku ili majonez u nekim receptima kada želite da smanjite količinu masnoće u jelu koje pripremate. Da biste sačuvali novac, kupujte jogurt u velikim pakovanjima 1-2 litra, a ne u čašama ili maljim flašicama. Kupite običan jogurt i dodajte svoje arome kao što su čokolada u prahu ili mešavina svežeg ili konzerviranog voća i dobićete voćni jogurt.
Integralna testenina – pruža više vlakana, proteina i vitamina nego obična testenina. Samo računajte na to da joj je potrebno više vremena da se skuva.
Smrznuti grašak i drugo smrznuto povrće jesu odlična alternativa za pripremanje jela svežem povrću. Ovo povrće zamrzava se na vrhuncu svežine i pakovanje u kesi sadrži važne hranljive materije, a one se neće gubiti dok ih čuvate u zamrzivaču ili frižideru. Smrznuti grašak je pun proteina, vlakana i vitamina A. Sada na našem tržištu ima u prodaji raznih mešavina povrća, po povoljnoj ceni, pa ih možete samo jednostavno ubaciti u supu, čorbu, salatu ili u jela od testa i pirinča.
Bademi i drugo koštunjavo voće mogu se naći sirovi na tržištu. Oni su prepuni zdravih nezasićenih masti i vitamina E i prirodni su antioksidansi, a koriste se u manjim količinama, tako da cena “jednog uzimanja dovoljnog za zdravlje” nije velika.
Jaja sadrže proteine koji su potrebni organizmu za redovnu ishranu. Jaja su po ceni jedan od najisplativijih izvora visokokvalitetnih proteina. Takođe, jaja su dobra za ishranu jer se od njih mogu spremiti razne vrste jela, brz doručak ili užina, ili mogu biti dodatak malo proteina uz ručak ili uz večeru.
Smrznuta ili konzervirana riba ili tunjevinana nije toliko skupa koliko u sebi sadrži hranljivih zdravih materija. Zato preporučujemo da riblje specijalitete češće imate na trpezi, a ne samo kada su posne slave.
Napomena
Obratite pažnju na količine na pakovanjima, jer ponekad nam se čini da je, recimo, integralni ili neki zdraviji hleb (zdrava namirnica) skuplji duplo od nekog “običnog” hleba, ali je često i duplo teži od onog “običnog” (700 grama u odnosu na 350 grama), pa tako nije skuplji.
Studija je nedavno objavljena u intenet izdanju časopisa “BMJ Open”.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com