Zdrave grickalice za decu

Deca danas jedu grickalice više nego ikad, i to je trend koji se u skorije vreme neće promeniti.
Današnja deca svakodnevno pojedu oko 168 kalorija više nego deca 1977. godine, navodi se u studiji "Zdravstvene afere" iz 2010. godine.
"Ta količina kalorija dovoljna je za četvrti obrok", kaže Keren Ansel (Keren Ensel), portparol Asocijacije američka dijeta iz Long Ajlenda.
Problemi zbog grickanja
Dodatne kalorije iz svih vrsta namirnica, uključujući i grickalice, doprinose nezdravoj telesnoj težini kod dece, ako se kalorije ne potroše na neke fizičke aktivnosti.
Da bi stvar bila još gora, grickalice za decu su, pored ostalog, i zaslađeni sokovi i poslastice kao što su kolači, slatkiši, čips, koje ne sadrže dovoljno sastojaka neophodnih deci (kalcijum, vitamin D, kalijum, vlakna…) za učenje, igranje i pravilno odrastanje.
Ako se deci dozvoli da grickaju po ceo dan, to može pokvariti njihove signale gladi, što ih dalje može dovesti do prejedanja.
"Grickanje nije dobro ako se deci dopušta da grickaju po svojoj volji ispred televizora ili u kolima", kaže Merien Džejkobson, osnivač internet stranice Raise Healthy Eaters.
Zašto su deci potrebne grickalice?
Uprkos potencijalnim zamkama, grickanje je dobro za decu, ali u ograničenim količinama. Deca, naročito ona mlađa, imaju nepravilne navike u ishrani, a zdrave grickalice mogu da popune praznine u ishrani. Grickanje može poboljšati energiju kod dece, nadoknaditi im preskočeni doručak i obezbediti dovoljno snage za sportske i druge aktivnosti.
Šta čini grickalicu dobrom?
Grickalice treba posmatrati kao malo jelo, a ne kao nešto što će pokvariti jelo. Na taj način, grickalice predstavljaju dobar način ishrane, pa prema tome nije potrebno voditi računa o tome da li je dete dovoljno gladno za sledeći obrok.
U većini slučajeva, decu treba hraniti istim namirnicama koje biste im obično davali za doručak, ručak ili večeru, uključujući manje masne mlečne proizvode i ostale slabe izvore proteina: jaja, integralne žitarice, voće i povrće.
Neke grickalice su bogate ugljenim hidratima, proteinima, vlaknima i zdravim mastima. Generalno govoreći, takva vrsta hrane održava decu sitom u dužem vremenskom periodu i prepuna je sastojaka koji su deci neophodni za napredovanje.
Ne postoji opšta saglasnost o tome koliko kalorija bi dečje grickanje trebalo da obuhvati, ali neke optimalne vrednosti su od 100 kalorija dnevno za manju decu do 300 za aktivne tinejdžere. Neka glad vašeg deteta odredi šta će dete jesti.
Grickalice koje možete napraviti sami
Praviti grickalice je obično daleko hranljivije, zdravije i ekonomičnije nego oslanjati se na kupovna pakovanja.
Nekoliko predloga za grickanje:

  • manje masne i manje slane kokice iz mikrotalasne pećnice premazane parmezanom
  • manje mastan sladoled sa svežim voćem
  • čaša manje masnog običnog ili čokoladnog mleka i perece od pšenice
  • krekeri od integralnih žitarica, sir i komadići manga
  • kuvano ili sveže povrće sa manje masnim prelivom i tvrdo kuvano jaje
  • instant kaša napravljena od mleka u mikrotalasnoj pećnici pomešanog sa jednom kafenom kašičicom kakaoa i seckanim malinama ili jagodama
  • činija žitarica sa nemasnim mlekom
  • pola sendviča i čaša prirodnog soka od narandže
  • parče pice
  • tvrdo kuvano jaje i kifla od žitarica
  • pistaći sa ljuskom i čaša čokoladnog mleka

Dok dajete sve od sebe da obezbedite zdrave grickalice, sav vaš trud može biti potkopan drugim odraslim osobama (rođaci, komšije, kolege…) koje deci nude slabo hranljivu hranu, i to u velikim količinama.
Stručnjaci zato savetuju da deci kod kuće dajete što više zdrave hrane, pa će se vremenom naučiti da je više cene. Takođe, decu treba naučiti i da cene svoju glad i da ne moraju uvek jesti sve što im se ponudi.
Na kraju, obratite pažnju na svoje grickalice i budite uzor svojoj deci. Kako odrastaju, deca se generalno ugledaju na vas, zato birajte svoje grickalice: one treba da budu što zdravije i ne preterujte sa količinama.
Napomena
Ono što je "opasno" kada je uzimanje grickalica u pitanju, to su neumerene količine preliva (kečap, senf, majonez, pavlaka, šlag, sir, maslac, margarin, kajmak…), koji obično sadrže malo vitamina i minerala, a previše aditiva i kalorija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com