Za sve one koji to nisu znali, zelena salata je u naučnom svetu poznatija još i kao Lactuca sativa.
Samo ime odnosi se zapravo na mlečni sok u ovoj biljci. Zelena salata, inače, spada u grupu lisnatih biljaka, odnosno povrća. Familija kojoj pripada naziva se Asteraceae. Kao što većina ljudi već zna, može se jesti sirova, u svome prirodnom stanju, i bez ikakvih dodataka. Kao takva, zelena salata je ubrzo postala nezamenljiv sastojak u salatama, raznim supama, sendvičima i ostalim jelima. U mnogim zemljama sveta, sam koren zelene salate smatra se podjednako važnim i korisnim kao i njeni listovi.
Ono što zelenu salatu dodatno čini izuzetno poželjnom jeste i izuzetno niska koncentracija kalorija, zbog čega predstavlja omiljenu hranu svih onih osoba koje žele da se što je brže moguće otarase suvišnih kilograma. Danas je moguće birati između stotinu različitih vrsta salate koje su ljudima na raspolaganju tokom čitave godine, pogotovo u supermarketima.
Istorijska pozadina
Zelena salata je bila jako zastupljena biljka u oblasti Mediterana. Kada je reč o Egiptu, zelena salata je smatrana izuzetno jakim afrodizijakom, dok je u antičkoj Grčkoj smatrana efikasnim sredstvom za uspavljivanje. Hijeroglifi nađeni u Egipatskim grobnicama svedoče o postojanju ove biljke i njenoj upotrebi još pre 4500 godina. Prvi koji je zelenu salatu doneo na američko tle bio je niko drugi do Kristofor Kolumbo.
Što se današnjice tiče, Kina se nalazi na prvom mestu svetskih zemalja koje se bave proizvodnjom zelene salate.
Hranljiva vrednost zelene salate
- Zelena salata sadrži vrlo male količine zasićenih masti.
- Sadrži i izuzetno male količine holesterola i soli.
- Pošto sadrži vrlo malo kalorija, salata predstavlja integralni deo svih dijeta.
- Izuzetno je bogata magnezijumom, fosforom, kalcijumom, kalijumom i manganom.
- Bogata je, takođe, hranljivim vlaknima, beta karotenom, tiaminom, gvožđem, vitaminima A, C, B6 i K.
- Predstvalja izuzetno bogat izvor folne kiseline.
- Sadrži i supstancu pod imenom lactucarijum, za koju se zna da ima dejstva blažeg opijata i da pomaže osobama koje imaju problema sa snom.
- Visok nivo kalijuma u zelenoj salati doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma, lakšem održavanju odgovarajuće ravnoteže vode u organizmu, zdravlju bubrega i srca i boljem funkcionisanju elektrolita u organizmu.
Kalorijska vrednost
- Ledena salata (100 grama) – 14 kcal
- Radič glavičasti (100 grama) – 13 kcal
- Endivija eskariol (100 grama) – 20 kcal
- Rimska salata (100 grama) – 20 kcal
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com