Odabrati vrstu mleka koju ćemo konzumirati nekada je bilo jednostavno. Postojalo je punomasno mleko i nekoliko drugih varijacija sa različitim količinama masti. Ali poslednjih godina ljudi koji žele da kupe mleko imaju toliko opcija da nisu sigurni koje bi mleko bilo pravi izbor.
Bilo da se radi o bademovom, kokosovom, sojinom, pirinčanom, kozjem ili kravljem mleku, mnogi očekuju da ono bude hranljiv dodatak njihovoj kafi ili hrani. Ljudi koji imaju decu žele da budu sigurni da biraju mleko sa nekim nutritivnim prednostima.
Međutim, s obzirom na to da se mnogi muče sa čitanjem nutritivnih vrednosti na deklaracijama, a svaka vrsta mleka ima svoje prednosti, prosečnoj osobi može da bude teško da donese pravu odluku.
Nutricionisti kažu da bi ljudi trebalo da uzmu u obzir sopstvene prehrambene navike, kao i vitamine i minerale koje konzumiraju na dnevnoj bazi pre nego što donesu odluku o konzumaciji određene vrste mleka.
Ali, imaju i nekoliko preporuka o tome šta bi trebalo izbegavati. Dr Luk Kori iz klinike Mejo, rekao je da je ključni faktor pri odabiru razlog zbog kog osoba pije mleko. Ako je mleko deo dnevne konzumacije, preporučuje obično kravlje.
On je istakao njegov visok nivo kalcijuma, kalijuma, proteina i masti, koje mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno iz ostatka ishrane.
„Teško je osloniti se na alternativu za dobijanje tih nutrijenata“, rekao je dr Kori.
Ali sama ishrana nije jedini razlog za konzumiranje mleka. Mleko je čest sastojak pekarskih proizvoda, a čak se meša u mnoga druga pića.
Ovseno i bademovo mleko poslednjih godina su postala popularna zbog svoje glatke teksture, a omiljene su opcije i za ljude koji vole mleko u kafi. Međutim, obe opcije imaju malu nutritivnu vrednost, rekla je nutricionista Bridžit Marfi Husein.
Dr Kori napominje da bi zaslađene vrste mleka trebalo izbegavati zbog visokog udela šećera.
Kravlje mleko se ipak preporučuje kao standard
Husein se slaže s tim da bi izbor mleka trebalo da se svodi na lične prehrambene potrebe, ali ona preporučuje kravlje mleko sa jedan ili dva odsto mlečne masti kao standard.
Takođe napominje da je telu potrebna masnoća kako bi apsorbovalo svojstva vitamina i minerala, na primer kalcijuma i vitamina D.
Dr Kori ipak upozorava da postoji opasnost od konzumiranja prevelike količine mleka.
„Trebalo bi da imate na umu da, ako konzumirate previše masti, to može da bude štetno. Malo je verovatno da ćete preterati s tim, ali i to je moguće“, rekao je doktor.
Ljudi koji piju mleko kao posebnu namirnicu trebalo bi da se drže samo jedne ili dve čaše dnevno. I nutricionista Husein i dr Kori kažu da prvenstveno koriste mleko koje sadrži dva odsto masti u svakodnevnom životu, ali će ovseno mleko koristiti u kafi i u kombinaciji sa drugim namirnicama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com