Odličnog je ukusa, snižava krvni pritisak, pomaže da ostanete budni, može da smanji holesterol i poboljša pamćenje. I, ako se može verovati novom istraživanju danskih naučnika, redovno konzumiranje može da štiti od bolesti srca, moždanog udara, demencije i drugih zdravstvenih problema.
Koji je to čudotvorni lek? Čokolada!
U ovom opsežnom istraživanju posmatrane su navike konzumiranja čokolade i zdravlje srca 55 hiljada Danaca. Naime, naučnici su posmatrali stopu atrijalne fibrilacije, kada različiti delovi srca lupaju u različitim ritmovima. Atrijalna fibrilacija utiče na dva do tri odsto osoba u razvijenim zemljama i povezana je sa mnogim bolestima srca.
Istraživanje je pokazalo da odrasli koji jedu čokoladu najmanje jednom mesečno imaju brzinu atrijalne fibrilacije 17 odsto nižu od onih koji su je jeli ređe. Oni koji su jeli čokoladu umereno, osam do 24 puta mesečno, imali su 20 odsto manje šanse da pate od aritmije, a oni koji su još češće jeli čokoladu, imali 16 odsto manje šanse.
„Kao deo zdrave ishrane, umeren unos čokolade je zdrav izbor za užinu“, izjavila je za Rojters glavna autorka studije Elizabet Mostofski. Crna čokolada je najbolja, jer ima više blagotvornog kakaoa i manje mleka, šećera i masti.
Međutim, nisu postojali dokazi da konzumacija čokolade dovodi do niže stope atrijalne fibrilacije. To bi mogao da bude lažan odnos, gde se veza između dve pojave posmatra kao da jedna izaziva drugu. Na primer, procenat potrošnja sira po glavi stanovnika bliska je broju ljudi koji umru kada se upetljaju u posteljinu, ali to ne znači da konzumiranje sira čini posteljinu opasnom.
Pod pretpostavkom da je štangla čokolade zaista preventivno sredstvo za atrijalnu fibrilaciju, za sada je nejasno šta je tome uzrok. Čokolada sadrži slabo proučeno organsko jedinjenje poznato kao flavanol, koji može da umanji zapaljenje tkiva. To bi moglo da spreči oštećenje srčanog tkiva, za koje se smatra da je uzrok atrijalne fibrilacije.
Podaci su takođe pokazali da oni koji redovno jedu čokoladu imaju niži indeks telesne mase od onih koji su je jedu manje. Stručnjaci smatraju da je to lažan odnos. „Vrlo je verovatno da su ti ljudi fizički aktivniji“, rekla je Alisa Lihtenštajn, direktor i viši naučnik u kardiovaskularnoj laboratoriji za ishranu na Univerzitetu Tafts u Bostonu, koja nije bila uključena u istraživanje.
(Sputnik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com