Baš se igramo, hajd mi, ali deca…
Više puta je rečeno i dokazano da je unos voća i povrća veoma dobar za zdravlje organizma. Međutim, nova istraživanja rađena u Americi i kod nas pokazala su da velika većina ljudi, a naročito dece, ima i dalje slab ili nedovoljan dnevni unos povrća i voća.
Prema američkom istraživanju, samo 9% odraslih jede dovoljno povrća, a 12% dovoljno voća dnevno. Primećeno je kod odraslih i to da tek svaki deseti čovek ima veći unos voća i povrća nego što je to preporučeno u vladinim smernicama za hranu. Podaci pokazuju da su muškarci neodgovorniji i manje zainteresovani za unos voća i povrća od žena. Takođe, većina mladih (od 18 do 30 godina starosti) manje su skloni unosu zelene salate, brokolija, boranije, graška (zelenog povrća), kao i banana u odnosu na starije osobe.
Kao mogući razlog za ovakvo stanje navodi se ograničena prisutnost voća i povrća za ishranu i za mnoge visoka cena kao i pogrešno mišljenje da povrće i voće zahtevaju više vremena u pripremi za jelo. Za ove podatke korišćen je izveštaj nacionalnog istraživanja koje je ažuriralo nalaze na teritoriji celokupne Amerike. U Americi je, slično kao kod nas, brza hrana relativno jeftina i svuda dostupna, tako da je i deca i odrasli najviše konsumiraju.
Podaci su pokazali značajne razlike od države do države. Primeri: unos voća najniži je bio u Zapadnoj Virdžiniji – 7%, a najviši u Vašingonu – 16%, dok je unos povrća takođe bio najniži u Zapadnoj Virdžiniji – 6%, a najviši na Aljasci – 12%.
Uopšteno gledano, svi socijalno-ekonomskih slojevi društva imali su niske procente unosa voća i povrća. Jedino je malo bolji procenat bio kod najbogatijih, koji su imali pravilniji unos voća i povrća u dnevnoj ishrani.
Istraživači savetuju da je povrće i voće, ukoliko je za nekog skupo, najbolje kupovati u sezoni (sezonsko) jer su tada cene niže, izbor veći a to neće značajno umanjiti benificije na organizam u odnosu na one koji sve i u svakom trenutku mogu kupiti.
Voće i povrće je po mnogim naučnicima hrana koja pozitivno utiče na telo iznutra jer, pored toga što štiti telo od bolesti, doprinosi zdravoj koži, kosi i noktima.
Način ishrane voćem i povrćem može biti različit. Mnogima najviše prija sirovo, nekima dinstano ili bareno, a nekima pečeno povrće ili voće. To je stvar ukusa i kreativnosti svakog pojedinca.
Navodimo neke od predloga za bolju ishranu voćem i povrćem.
– saseckano voće ili povrće neka vam bude u frižideru na dohvat ruke
– probajte sveže voće voće ili povrće sa jogurtom
– nađite način spremanja koji vam odgovara (pečenje, dinstanje, barenje..)
– probajte kombinaciju jabuka sa puterom od kikirikija
– kombinujte više različitih voćnih salata
– posuda sa voćem neka vam bude u dnevno boravku na dohvat ruke
Na kraju stoji i apel istraživača za većim unosom voća i povrća u organizam koji se odnosi na oba pola i sve uzraste.
Srbija
Što se tiče Srbije, i kod nas je prisutna tendencija da se sve više jede brza hrana i slatkiši, a sve manje kuvana jela, voće i povrće. Prema najnovijim podacima instituta „Batut“, 19,3% dece jede jednu porciju voća dnevno, a 24,3% dece jede porciju povrća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com