Broj dece alergične na kikiriki se, u periodu od 1997. do 2008. godine, više nego utrostručio – alarmantna je vest za koju najnovija istraživanja i studije još uvek nemaju nikakvo razumnije objašnjenje.
"Još uvek nismo otkrili pravi razlog zbog čega se sve ovo dešava, ali s obzirom na to da postoji veliki broj teorija koje nude moguća objašnjenja, samo je pitanje vremena kada ćemo otkriti glavni uzrok", ističe doktor na Medicinskom institutu i autor jedne od studija koje proučavaju ovaj fenomen.
Za razliku od drugih alergija čiji je glavni uzročnik hrana, na alergiju prouzrokovanu kikirikijem retko se kad razvije imunost, zbog čega ona i spada u grupu najopasnijih alergija.
Tim istraživača je 2008. godine anketirao čak 5.300 domaćinstava i otkrio da je 1,4% dece alergično na kikiriki. To je čak tri puta više nego 1997. godine, kada je bilo alergično 0,4% dece.
Istraživanje je pokazalo da je procenat dece alergične na kikiriki vrtoglavom brzinom dostigao 2,1%, u odnosu na 0,6% 1997. godine, dok kod odraslih osoba nije došlo ni do kakve promene, brojka se zadržala na 1,3%.
Koji se to uzrok nalazi u središtu ovog problema?
Jedna od teorija zasniva se na pretpostavci da je glavni uzrok higijena. Naime, postali smo toliko napredni i efikasni kada je reč o sprečavanju prirodnih infekcija, što je s druge strane prouzrokovalo da naš imuni sistem razvije određene slabosti kada su u pitanju stvari sa kojima on inače ne bi trebalo da ima problema. Za razliku od prošlih vremena, kada je većina ljudi živela na posedima, bavila se zemljoradnjom i lečila prirodnim lekovima, danas imamo veliki broj antibiotika koji su zamenili prirodne lekove. S obzirom na to da se broj obolelih povećava, uzrok treba tražiti u promenama koje se dešavaju u prirodnoj sredini u kojoj živimo. Životni stil čistunca i daleko veća upotreba lekova dovodi naš imuni sistem u stanje u kome on pokazuje sklonost da napada čak i one supstance koje nisu štetne po njega, poput onih u hrani, polenu ili peruti životinjskog porekla koja se javlja nakon njihovog linjanja.
Stručnjaci takođe navode da bi još jedan od mogućih uzročnika porasta broja alergija mogao biti i način prerade kikirikija koji se danas koristi.
Šta činiti?
Lekari i stručnjaci savetuju roditelje da je upoznavanje dece i kikirikija najbolje odgoditi kad deca napune 3 godine i kad njihov imuni sistem već počne ozbiljno da razvija otpornost na pretnje iz neposredne okoline.
Kod dece je uvek poželjano počinjati sa malim količinama "nove" hrane i pratiti reakciju na hranu. U slučaju utvrđene alergije na neku hranu, treba izbegavati tu hranu. U slučaju burne reakcije pri bilo kojoj alergiji (jako crvenilo, veliki otoci, gušenje…), hitno se javiti lekaru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com