U 21. veku brza hrana je postala globalni fenomen. Na sreću ili na nesreću (verovatno više na nesreću), ona se može kupiti gotovo u svakom kutku sveta. Dostupna je u prodavnicama, restoranima brze hrane, reklamira se na televiziji i deluje veoma privlačno.
Šta zapravo označava izraz „brza hrana“? To su one namirnice koje sadrže mnogo kalorija, a imaju minimalnu nutricionističku vrednost. Ne zasićuju dovoljno, pa ih jedemo u velikoj količini, što može dovesti do prejedanja. Takođe, ove namirnice često konsumiramo umesto drugih, zdravijih namirnica. Na primer, kada pijemo gaziranu vodu, onda je verovatno da ćemo piti manje zelenog čaja ili soka od narandže. A kada stalno grickamo čips ili kolačiće, onda verovatno ne jedemo dovoljno voća i povrća.
Nije tako čvrsta definicija koje namirnice spadaju u brzu odnosno hranu. Na primer, pica je po nekim nutricionistima klasična namirnica brze hrane, ali neki je brane, jer pica može biti od integralnog testa i može sadržati pečurke i povrće. S druge strane, cerealije se nekritički svrstavaju u zdravu hranu, ali često mogu da sadrže šećer ili kukuruzni sirup sa mnogo fruktoze.
Popularna brza hrana poput čipsa, čokoladica i kolačića, prodaje se u atraktivnoj i privlačnoj ambalaži.
Kaloričnost ovih namirnica ne sme biti zanemarena. U poslednjih dvadeset godina beleži se rast opšte gojaznosti usled porasta prodaje brze hrane.
Širom planete niču restorani brze hrane u kojima se služi pomfrit, milkšejkovi, hamburgeri, pileća krilca i dr. Sva ova masna hrana ne samo da nije zdrava već ne zasićuje na odgovarajući način, tako da podstiče prejedanje. Kao da je sve u takvim restoranima podređeno ekonomskoj dobiti vlasnika restorana.
Lekari dečije bolnice u Bostonu izvršili su istraživanje na tinejdžerima od 13 do 17 godina. Mladima je služena brza hrana na sledeći način: ujutru im je serviran jedan obilan obrok brze hrane u jednoj porciji, za ručak im je serviran obilan obrok ali u više manjih porcija, a za večeru im je servirana hrana u malim porcijama i ne u isto vreme, već na 15 minuta razmaka. Utvrđeno je sledeće: koliku god količinu hrane da su dobili, tinejdžeri su u organizam unosili previše hrane – oko polovine dnevno potrebnih kalorija samo u jednom obroku.
Zaključak se sam nameće: brza hrana ili zdravlje – odlučite sami.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com