Konzumiranje ultra-obrađene hrane povećava rizik od razvoja ili umiranja od desetina štetnih zdravstvenih stanja, prema novom pregledu 45 meta-analiza skoro 10 miliona ljudi.
„Pronašli smo dokaze koji povezuju veći unos ultra-prerađene hrane sa više od 70 odsto od 45 različitih zdravstvenih ishoda koje smo procenili“, napisao je autor studije Volfgang Marks, viši naučni saradnik Centra za hranu na Univerzitetu Deakin u Gilongu, Australija u saopštenju.
„Smatra se da je veći unos oko jedne porcije ili oko 10 procenata više ultra prerađene hrane dnevno“, objasnio je Hajnc Frajzling, naučnik u Odeljenju za ishranu i metabolizam u Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije. u mejlu.
Istraživači su svaku studiju ocenili kao verodostojnu ili jaku, veoma sugestivnu, sugestivnu, slabu ili bez dokaza. Sve proučavane studije objavljene su u poslednje tri godine, a nijednu nisu finansirale kompanije koje se bave proizvodnjom ultra-prerađene hrane, istakli su autori.
„Snažni dokazi pokazuju da je veći unos ultra-prerađene hrane povezan sa otprilike 50 odsto većim rizikom od smrti od kardiovaskularnih bolesti i uobičajenih mentalnih poremećaja“, rekla je glavni autor dr Melisa Lejn, postdoktorski istraživač na Deakin-u. Kardiovaskularne bolesti uključuju srčani udar, moždani udar, blokirane arterije i bolest perifernih arterija.
Prema studiji objavljenoj u The BMJ, postoje ubedljivi dokazi da visok u odnosu na mali unos ultra-prerađene hrane može povećati rizik od anksioznosti za 53 odsto i rizik od rane smrti iz bilo kog uzroka za 20 odsto.
„Ultra obrađena hrana sadrži mnogo kalorija, dodatog šećera, natrijuma i malo vlakana“, rekao je epidemiolog raka Fang Fang Zhang, vanredni profesor i šef odeljenja za epidemiologiju ishrane i nauku o podacima na Univerzitetu Tafts u Bostonu. „Svi su već poznati da doprinose kardiometaboličkim zdravstvenim ishodima, povećanju telesne težine, gojaznosti, dijabetesu tipa 2 i hipertenziji.“
Ultra-obrađena hrana je mnogo više od jednostavne „modifikovane“ hrane, rekao je istraživač ishrane dr Karlos Monteiro, šef Centra za epidemiološke studije zdravlja i ishrane na Univerzitetu Sao Paulo u Brazilu. „Ovo su formulacije jeftinih sastojaka kojima se često hemijski manipuliše, kao što su modifikovani skrobovi, šećeri, ulja, masti i proteinski izolati, sa malo ili bez dodavanja cele hrane.
Monteiro je skovao termin ultra-prerađena hrana 2009. godine kada je razvio NOVA, sistem klasifikacije hrane od četiri kategorije.
Prvu grupu čine neprerađena ili minimalno obrađena hrana kao što su voće, povrće, jaja i mleko.
U drugu grupu spadaju kulinarski sastojci kao što su so, začinsko bilje, ulja i slično.
Treća grupa je prerađena hrana koja kombinuje grupu jedan i dva — primeri su konzerve i smrznuto povrće.
Grupa četiri su ultra-obrađena hrana, za koju je Monteiro rekao da je aromatizovana i primamljiva koristeći kombinacije veštačkih ukusa, boja, zgušnjivača i drugih aditiva koji imaju „eksperimentalne i epidemiološke dokaze povezane sa neravnotežom crevne mikrobiote i sistemskom upalom“. Dakle, šta se smatra ultra-prerađenom hranom?
Primeri ovih zloglasnih namirnica su dati u nastavku, a neke od njih bi vas mogle zaista iznenaditi.
1. gazirana pića
2. slatke i slane upakovane grickalice (npr. čips i keks)
3. žitarice za doručak
4. instant rezanci
5. posuđe spremno za mikrotalasnu
6. energetska ili granola pločice
7. slatkiši
8. brza hrana
9. kobasice, viršle i nareske
Kako smanjiti potrošnju ultra-prerađene hrane? Postoji jednostavno rešenje – kupite pravu hranu i kuvajte je kod kuće. To je tako jednostavno, kažu stručnjaci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com