Trešnje su dobar izvor vitamina A, B1, B2, B3, B6, C i K i minerala kalijuma, kalcijuma, gvožđa, bakra, mangana, magnezijuma, fosfora i cinka, ali da li je dobro jesti više od 20 trešanja dnevno?
Dobro je poznato da, kada jedemo trešnje, nikako ne možemo da ostanemo samo na nekoliko komada, ali stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati i jesti previše trešanja odjednom jer mogu delovati kao laksativ i izazvati loše varenje.
Iz tog razloga, najbolje je da se držite preporučene dnevne doze od oko 150 grama, što odgovara količini od oko 20 trešanja.
Trešnje sadrže dijetetska vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline (jabučnu, limunsku i vinsku) i neke proteine i ugljene hidrate.
Crvenu boju trešnji daju antocijanini i druge fenolne supstance sa antioksidativnim dejstvom. Pored toga, antocijanini imaju analgetičke i antiinflamatorne efekte.
Antocijanini i proantocijanidini iz trešanja pomažu u suzbijanju simptoma astme i alergije, stimulišu proizvodnju kolagena i ublažavaju upalu mišića i grčeve mišića, pa se sok od trešnje pokazao veoma korisnim za sportiste, koji mogu da ublaže bolove u mišićima nakon trčanja i drugih intenzivnih aktivnosti.
Trešnje sadrže levulozu, šećer niskog glikemijskog indeksa koji naše telo polako apsorbuje, zbog čega je ovo voće veoma pogodno za dijabetičare. Osim za jelo, možete ih koristiti i za pripremu sokova, sladoleda, voćnih salata i osvežavajućih kolača.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com