Nova istraživanja pokazuju da roditelji svojoj gojaznoj deci često ograničavaju unos hrane ako i sami imaju višak kilograma. Nasuprot tome, majke i očevi obično teraju svoju decu da jedu više kada imaju normalnu težinu. Niti je „kljukanje dece“ niti je ograničavanje unosa hrane deci dobro, smatra autor studije Jerika Berge, vanredni profesor porodične medicine i zdravlja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Minesota u Mineapolisu.
I pre istraživanja znalo se da i prisiljavanje na hranu i izgladnjivanje dece može imati neželjene efekte na telesnu težinu i zdravlje. Podsećamo da je gojaznost u detinjstvu povezana sa brojnim zdravstvenim problemima u kasnijem životu, npr. dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.
Istraživanje
Istraživači su analizirali rezultate dveju studija o potrošnji dečje hrane. Više od 2.100 dečaka i devojčica čija je prosečna starost bila 14 godina, učestvovalo je u istraživanjima, zajedno sa 3.252 roditelja (63% majki bilo je prosečne starosti 43 godine).
Kada su i roditelji i adolescenti bili gojazni, veći broj roditelja imao je običaj da ograničava količinu hrane svojoj deci. Kada su roditelji adolescenata bili normalne težine, veći broj njih je vršio pritisak na svoju decu da jedu više.
Dr Jerika Berge ističe da zaključci mogu pomoći zdravstvenim radnicima: kada pogledaju roditelje i njihovu decu, sa velikom tačnošću mogu pretpostaviti kakve loše navike u ishrani postoje u porodici.
Dr Lora Hubs-Tait, profesor ljudskog razvoja i roditeljstva na Univerzitetu Stilvater u Oklahomi, smatra da je studija važna i korisna. Ona je primetila da to ne dokazuje da se roditelji ponašaju na određeni način u zavisnosti od toga koliko su sami ili njihova deca teški. Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdila ova hipoteza.
U svakom slučaju, roditelji koji vrše pritisak na svoju decu da jedu manje ili više – rizikuju da deca tokom odrastanja ne shvate koliko i šta treba da jedu. Pojedini roditelji nisu svesni toga da njihovi napori da kontrolišu svoju decu dok jedu mogu naškoditi sposobnostima dece da sama regulišu svoju potrebu za hranom.
Dr Jerika Berge nudi sledeći savete: „Korisno je za roditelje da se uvere da postoje različite zdrave opcije ishrane za decu i da ih popnude svojoj deci, a zatim dozvole detetu da odluči samo koliko i šta će da jede. Takođe je važno da nastavimo da nudimo hranu deci, jer možda neku hranu treba više puta ponuditi detetu pre nego što je ono prihvati i počne da jede.“
Dr Lora Hubs-Tait nudi sledeće predloge: „Roditelji bi trebalo da pomognu deci da nauče kako da regulišu svoju ishranu i telesnu težinu, pomažući im da nauče da izaberu šta je dobra i zdrava hrana i šta znače fizičke i sportske aktivnosti za zdravlje i telesnu težinu. Taj put nije lak i jednostavan i deci treba pružiti mnogo ohrabrenja i podrške.“
Svi stručnjaci slažu se u jednom: kada su roditelji zabrinuti zbog uzimanja ili neuzimanja hrane svog deteta (dete jede mnogo ili malo hrane), treba da razgovaraju sa lekarom, a on će ih posavetovati šta stvarno treba da urade.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com