Švedski naučnici su dokazali da se insekti, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu nakupiti u telima dece i odraslih. Međutim, ako samo dve nedelje ne unosimo u organizam hranu koja je zagađena pesticidima, nivo ovih toksina u našem telu pada na nulu.
Evo zašto je važno da izbegavamo hranu tretiranu pesticidima:
Zdravlje mozga: U dokumentima iz 2008. godine se navodi da se brojni pesticidi smatraju neurotoskinima koji mogu da utiču na mozak sisara i ljudi. Istraživanja su pokazala da postoji jaka povezanost između izloženosti pesticidima i Parkinsonove bolesti – hroničnog i progresivnog poremećaja kretanja.
U izveštaju iz 2011. godine otkriveno je da je glifosat između 60% i 100% uzroka zagađenja vazduha. U Evropi, preko 40% podzemnih voda je pozitivno na glifosat, a Nemci su ovaj pesticid našli u ljudskom urinu. Glifosat je pronađen i u krvi ljudi pa čak i u majčinom mleku.
Zdravlje dece: Deca su podložnija toksinima od odraslih. Američka akademija za pedijatriju je upozorila da je izloženost pesticidima u ranom uzrastu povezana sa rakom kod dece, smanjenom kognitivnom funkcijom i problemima u ponašanju. Istraživanja su pokazala da predškolska deca izložena pesticidima imaju manju izdržljivost, lošiju koordinaciju očiju i lošiju kratkoročnu memoriju od dece koja nisu bila izložena istom nivou toksina.
Da bi se smanjio rizik od ovih bolesti, preporuka je da se izbegava kupovina ovog povrća, osim ako nije organsko ili uzgajano u vašoj bašti:
- Celer
- Spanać
- Paradajz
- Čeri paradajz
- Krastavac
- Paprika babura.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com