Većina nas je spremna da otvoreno prizna kako ne može da zamisli dan bez grickalica obogaćenih ukusom slanine, topljenog sira, paprike i sl.
Pitanje koje se ovde nameće jeste kako smo, uprkos postojanju pomenute hrane, ipak uspeli da zavolimo ove veštački proizvedene ukuse.
Još bitnije pitanje koje iz ovoga proishodi odnosi se na trenutak kada je hrana postala toliko neprirodna.
Da stvar bude još ozbiljnija, nisu sporni samo veštački proizvedeni ukusi već i to što je naša hrana "obogaćena" i sastojcima i štetnim supstancama koje mogu veoma loše da utiču na naše zdravlje. Oni možda nisu ni nalik salmoneli, kao ni drugim patogenim supstancama i virusima, ali u sebi nose potencijal da izazovu trenutnu bolest, a u nekim slučajevima čak i smrt. Glavna odlika ovakvih sastojaka i supstanci jeste "lukavost", jer oni svoje štetno dejstvo pokazuju u dužem vremenskom periodu.
Kako biste sebe što bolje zaštitili od ovih napasnika, preporučujemo vam da pročitate nekoliko saveta stručnjaka i dobro razmislite sledeći put kada se budete bespogovorno predali hrani.
Oprez sa mastima životinjskog porekla
Proizvodi životinjskog porekla ponekad u sebi sadrže sintetičke hormone, antibiotike i pesticide, koji se nagomilavaju u životinjskoj masti. Iste te hemikalije koje se gomilaju u životinjskoj masti, unosimo i mi u naše telo prilikom konsumiranja životinjskog mesa. Te hemikalije se zatim u našem telu zadržavaju godinama i nesmetano nam narušuju zdravlje. Jedan od saveta je da kada narednih puta budete išli u kupovinu mesa ili mlečnih proizvoda, najpre potražite zamene koje u sebi imaju manje masti. Isto tako, izbegavajte prženje, koje samo potpomaže zadržavanju štetnih supstanci. Još jedna od usluga vašem telu jeste i da smanjite količinu mesa koje u toku obroka pojedete. Barem jedan obrok vegeterijanskog tipa u toku nedelju može učiniti čudo za vaše zdravlje.
Pranje namirnica
Potrudite se da, kad god vam se za to ukaže prilika, sami dobro operete voće i povrće, kako biste uklonili hemikalije koje se nalaze na površini (patogene). Najlakše i najlagodnije je oprati sve odmah nakon što ga donesete kući. Nemojte zaobići ni hranu sa nejestivom korom poput lubenice, banana, pomorandži, jer u slučaju da sadrže neku od štetnih supstanci na površini, možete je izuzetno lako preneti na nož kojim sečete voće ili povrće ili na svoje ruke, a zatim i na usta i ostale delove tela.
Konzerve – pravac otpad
Hrana iz konzervi, kao i konzervirani napici, premazana je kolofonijumom, koji u sebi sadrži bipsphenol-A – supstancu koja remeti rad hormona i nagomilava se u našem telu. Veliki broj proizvođača danas pokušava da pronađe bezbedniju zamenu, ali dok do toga ne dođe, pametno je uvek se opredeliti za svežu, zamrznutu ili osušenu hranu, u teglama ili tetrapaku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com