Sveže meso smatra se bogatim izvorom visokokvalitetnih proteina. Ono, na kraju krajeva, sadrži svih 9 esencijalnih aminokiselina, a obiluje vitaminima B kompleksa, gvožđem, fosforom, selenom, cinkom, holinom… Svinjetina je posebno bogata tiaminom, džigerica sadrži dosta vitamina A, B12 i mnogih minerala…
Međutim, koliko je pametno jesti velike količine mesa svakodnevno? Konačnog odgovora na ovo pitanje nema, ali je poznato koje su pozitivne i negativne strane ishrane u kojoj je meso zastupljeno u velikoj meri.
Pozitivni efekti svakodnevnog konzumiranja mesa
Duži osećaj sitosti
Budući da je tako bogato proteinima, ako jedete nemasno i visokoproteinsko meso, duže ćete biti siti. U tome su najefikasniji mlevena junetina, pečenica, odrezak od buta…
Ojačaćete mišiće
Zahvaljujući proteinima u mesu, uz njega se mršavi zdravije tokom dijete jer se održava mišićna masa i, uopšte, zdravlje mišića.
Ubrzaće vam metabolizam
Vitamin B12, koji se u značajnoj meri nalazi u mesu, značajan je za metabolizam ugljenih hidrata, proteina, masti, kao i za nervni sistem i hormone.
Jača srce
Ovaj vitamin je esencijalan i za zdravo i jako srce, kao i za nerve i mišiće, ali ovo je malo komplikovaniji deo: dok vitamin B12 jača srce, konzumiranje prerađenog i crvenog mesa može da ima negativne efekte na opšte kardiovaskularno zdravlje, o čemu ćemo nešto kasnije.
Negativni efekti svakodnevnog konzumiranja mesa
Imajte u vidu da meso može negativno da se odrazi na zdravlje uglavnom samo ukoliko preterujete s njim.
Većini odraslih je potrebno oko 0,75 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno. U većem broju zapadnih zemalja, jede se i duplo više od toga, što nije automatski problem samo po sebi, ali važnu ulogu igra poreklo ovih proteina. Ako su oni u najvećoj meri došli iz mesa, to nije dobra vest: način ishrane koji je zasnovan na mesu povezan je s povišenim rizikom za nastanak dijabetesa, bolesti srca i nekih vrsta raka, dok su bolji izbor mahunarke i riba, ukoliko baš želite da jedete više proteina.
Povišen rizik za razvoj kancera
Pre izvesnog vremena, dogodio se pravi mali „bum“ u medijima kada je utvrđeno da konzumiranje crvenog mesa povećava rizik za nastanak raka, naročito karcinoma creva. Više naučnih studija potvrdilo je da postoji veza, a istraživanje objavljeno 2021. godine u listu „Cancer Discovery“ identifikovalo je specifičan obrazac oštećenja DNK kod tumora debelog creva u slučajevima ljudi koji često jedu crveno i prerađeno meso.
Povišen rizik za bolesti srca
Kardiovaskularna oboljenja jedan su od vodećih uzroka smrti u svetu, a pregled 13 velikih studija objavljenih u naučnim magazinima „Critical Reviews in Food Science“ i „Nutrition“, koji su izveli naučnici s Oksforda, pokazao je da postoji veza između konzumiranja većih količina crvenog i prerađenog mesa i višim rizikom za srčane bolesti.
Istraživanje je povezalo konzumaciju dodatnih 50 grama prerađenog mesa dnevno sa 18% višim rizikom i dodatnih 50 grama crvenog mesa sa 9% višim rizikom da će doći do bolesti srca. Uprkos malopre pomenutom vitaminu B12, koji je koristan za ovaj organ!
Možda ćete biti iscrpljeni
Organizmu treba više energije da svari meso, zbog čega biste se mogli osećati usporeno, iscrpljeno ili čak pospano posle jela ako svaki dan unosite prevelike količine mesa.
Dok vari, telo pojačava krvotok u crevima kako bi ovaj proces bio prioritet organizma, što znači da mozak dobija nešto manje krvi, a to objašnjava zašto smo ponekad umorni posle obroka.
Uz to, neke vrste mesa, poput govedine i ćuretine, imaju visok udeo triptofana, aminokiseline koja utiče na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san.
Možda ćete imati probleme s varenjem
Iako ćete posle mesa biti sitiji, imajte u vidu da je vašem digestivnom traktu potrebno da unosite više biljnih vlakana, a ako preterujete s mesom i zaboravljate povrća, crevima nedostaje ove vrste ugljenih hidrata.
Zato se nemojte iznenaditi ako osećate grčeve u stomaku i opštu nelagodu, budući da vlakna pružaju telu dobre bakterije i olakšavaju varenje.
Možda ćete imati manjak tečnosti
Još jedan negativan efekat preterivanja s mesom je činjenica da telo može da bude dehidrirano. Iako su proteini iz mesa ključni za zdravlje i učestvuju u izgradnji i obnovi mišića, ljudi ga često jedu više nego što im je realno potrebno. Kada proteina ima previše u organizmu, telo koristi više tečnosti da izbaci višak azota, a ako ne pijete dovoljno vode da nadoknadite taj gubitak, možete da osetite niz neprijatnih simptoma, uključujući vrtoglavicu, piše Glossy.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com