Pravilna ishrana i dobre navike u ishrani veoma povoljno utiču na naš organizam i sprečavaju nastanak mnogih bolesti.
Nepravilna ishrana, s druge strane, kvari metabolizam, što posle dužeg vremena dovodi do ozbiljnih oboljenja.
Koju hranu jesti?
U svakodnevnoj ishrani treba smanjiti na najmanju meru rafinisane namirnice kao što su: ulje, belo brašno, beli šećer, bela kamena so, aditivi, konzervansi, jer ne deluju povoljno na organizam. Lošoj ishrani pogoduju pušenje, previše kafe i alkoholna pića. Umesto navedenih namirnica, preporučuju se: integralno brašno, žuti šećer, morska so i maslinovo ulje. Kao primer navodimo sastav soli: dok kamena so sadrži samo nekoliko sastojaka, morska so sadrži nekoliko stotina raznih korisnih sastojaka.
Kao zdrava hrana preporučuju se: voće, povrće, integralne žitarice, prirodni voćni sokovi, prirodni čajevi, med, prirodni začini… Zdrava hrana organizmu obezbeđuje dovoljno energije, vitamina, minerala i gradivnih materija.
Umerenost u jelu
Umerenost u ishrani jedna je od vrlina koja je vekovima cenjena kod mnogih naroda. Ovu osobinu su još Stari Rimljani i Stari Grci veoma cenili. Svakodnevnom ishranom treba uneti u organizam onoliko hrane koliko je telu i potrebno, i to belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala i tečnosti.
Pravilna ishrana sprečava gojaznost, ali i neuhranjenost. Kvalitetnom i ravnomernom ishranom mladim ljudima se obezbeđuje dovoljno materija za pravilan rast i razvoj, a odraslim osobama se omogućuje obavljanje svakodnevnih aktivnosti uz očuvanje zdravlja i kondicije.
Kvalitetna, zdrava i raznovrsna hrana sprečava mnoge bolesti: avitaminozu, rahitis, skorbut, beri-beri, pad imuniteta, karijes, anemiju, tuberkulozu, depresiju, herpes i podložnost infekcijama.
Lošim navikama u ishrani može se doći do: šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola u krvi, bolesti žuči, krivljenje kičmenog stuba, proširenje vena, a u najgoremem slučaju i do infarkta ili moždanog udara…
Ishranu treba prilagoditi klimi i godišnjem dobu
Količinu i vrstu hrane treba prilagoditi godišnjem dobu i sopstvenim aktivnostima.
Kada je toplije vreme, treba jesti dosta voća i povrća i piti dosta tečnosti (voda, sokovi, čajevi…). Dok su vrućine, ne savetuje se konsumiranje teške, kalorične i masne hrane.
Zimi i kada su hladni dani, treba jesti kaloričnu hranu i hranu sa dosta vitamina i minerala, kako bi se sakupilo dovoljno energije da nas zaštiti od hladnoće.
U proleće i jesen treba koristiti laku hranu, ali ne zaboraviti voće i povrće kao izvor lekovitih sastojaka potrebnih za borbu protiv sezonskih infekcija i bolesti.
Za obavljanje lakših psihofizičkih aktivnosti ne treba jesti mnogo kalorične hrane, jer će brzo doći do gojaznosti. Ljudi koji se bave teškim fizičkim aktivnostima ne treba da drže dijete, već treba da jedu kaloričnu hranu, koja im je ona neophodne kao gorivo za obavljanje teških poslova.
Redovni obroci
Preporuka svih stručnjaka i medicinskih radnika je da se u toku dana hrana rasporedi na 4 do 6 lakih obroka. Najvažniji je doručak, jer on daje energiju za najveći i najvažniji deo dana. Ručak treba da bude između 14 i 16 sati i da ne bude previše obilan. Večera treba da bude lagana, i to između 19 i 21, nikako kasnije. Kasna i kalorična večera remeti dobar san i izaziva gojaznost.
Za održavanje zdravlja i celodnevne energije važne su lake užine (2 do 3 dnevno) koje treba pravilno rasporediti između glavnih obroka (voće, desert, laki sendvič, malo integralno pecivo…)
Napomena
Navedene dobre navike u ishrani veoma su korisne za naše zdravlje, mogu pomoći da organizam postane jači i spreči nastanak raznih bolesti i infekcija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com