Hiljade blogera redovno deli priče o tome šta im se promenilo u životu otkako su prestali da jedu namirnice koje sadrže brašno.
Rezultati su prosto zapanjujući: ten im se prolepšao, težina smanjila, postali su ispunjeni energijom. Ipak, da li je sve to istina?
Nema nikakve sumnje da su integralni hleb, kao i peciva od raži, ovsa i mekinja – vrlo korisni za organizam. Zato nije nikakvo čudo da čovek može dosta dugo da preživi samo na crnom hlebu i vodi.
Međutim, sa belim je sasvim druga priča. Brašno je u 20. veku počelo da se proizvodi industrijski i njegov kvalitet je značajno opao. Zato vam preporučujemo da iz ishrane izostavite hleb koji se pravi od belog brašna. Objasnićemo i zašto.
Razlog broj 1: Beskoristan proizvod
Pšenično zrno je u početku vrlo bogato vitaminima, ali u procesu prerade zrna i njegovog pretvaranja u brašno, sva ta korisna svojstva naprosto nestanu. Potpuno prerađeno belo brašno zadrži samo oko 30% korisnih supstanci, koje nakon dve nedelje prestanu da budu aktivne.
A koji je rok trajanja brašna? 12 meseci. Svima toliko omiljen beli hleb koji se od njega pravi, sastoji se zapravo od beskorisnog belog praha, iako ga nazivaju brašnom najvišeg kvaliteta.
Razlog broj 2: Odsustvo ukusa
Priznajte, beli hleb nema ukusa. A upravo ga zato mnogi obožavaju. Ne smeta da osetite ukus drugih namirnica koje jedete zajedno s njim – mesa, supe, sira. Međutim, beli hleb ih ni ne poboljšava, kao što čine proizvodi od integralnog brašna.
Razlog broj 3: Toksičnost
Uzgajanje pšenice je savremenom svetu dostiglo ogromne razmere. Da bi prinosi bili što veći i brži, ona se zasipa pesticidima. Da se reše glodara i gljivica – proizvođači je tretiraju raznim hemijskim preparatima, ali glavno je ono što je čeka dalje.
Da bi brašno bilo belo, proizvođači koriste iste supstance za izbeljivanje, koje koristimo za pranje: benzoil peroksid, natrijum i kalcijum pirosulfat, kao i hlor dioksid. Uvek treba utvrditi od kakvog je brašna napravljen hleb: rafinisanog ili organskog. Rafinisano brašno prolazi ceo goreopisani put.
Razlog broj 4: Osip na koži
Ono smo što jedemo. Ako u ishranu uvrstite razne vrste proizvoda od brašna, to će se sigurno odraziti na vašu kožu. Osip na koži je najčešće rezultat reakcije na gluten (pšenični kompozitni protein) koji se nalazi u hlebu.
Gluten se praktično ne izlučuje iz organizma i taloži se na zidove creva, oštećujući im resice, tako da one vremenom poremete funkciju apsorbovanja korisnih materija. I zato, pre nego što opet odete kod kozmetičara, razmislite o svojoj ishrani.
Razlog broj 5: Problemi s varenjem
Za ovo opet možemo “okriviti” gluten: on narušava integritet ćelija u crevima i time izaziva niz problema sa sistemom za varenje. Hleb od celog zrna sadrži element koji je veoma važan za ljudski organizam – celulozu. A nje u proizvodima od “visokokvalitetnog brašna” praktično nema.
Samo 5-6 komada integralnog hleba na dan, obezbediće vam dnevnu potrebu za celulozom. Ako želite da zadovoljite tu potrebu voćem i povrćem, moraćete da pojedete 14 jabuka ili 21 šargarepu ili 25 paradajza ili 2,3 kg krastavaca.
Razlog broj 6: Prevremeno starenje
Sad vam je već sasvim jasno da ceo sastav belog hleba bukvalno vrišti da je to sasvim prazna hrana, proizvod sasvim lišen hranljivih materija. Kad živi od hrane u kojoj nema potrebnih vitamina, naš organizam ne može da održi svežinu i mladost. Zbog toga ljubitelji testa obično izgledaju stariji nego što jesu.
Razlog broj 7: Zavisnost
Lako je steći zavisnost od belog hleba, kao od narkotika. Belo brašno zapanjujuće brzo oslobađa šećer u krvotok, a posledica toga je oslobađanje hormona insulina.
Pojeli ste samo jedan komad peciva, ali nivo šećera vam je naglo porastao, a onda isto tako brzo opao – i sada se osećate tromo i opet imate želju da jedete brze ugljene hidrate, kako biste se osetili čilo. Takvi nagli skokovi nivoa šećera u krvi mogu čak dovesti do dijabetesa.
Razlog broj 8: Prekomerna težina i gojaznost
Mnogima je upravo ovaj razlog presudan da odustanu od peciva. Više od 70% ljudi koji sasvim izbace hleb iz ishrane, u prve dve nedelje nakon toga izgubi na težini. Sto grama belog brašna sadrži samo 0,6 g celuloze, a ostatak njegovog sadržaja se primetno taloži na butinama, bokovima i stomaku, u obliku masnih naslaga.
Hleb ima čak viši glikemijski indeks nego tabla čokolade, a skrob koji se nalazi u pekarskim proizvodima, brzo se razlaže u digestivnom traktu i ulazi u krvotok kao glukoza. Sve to znači da ćete uskoro ponovo osetiti glad.
Budite pažljivi i uvek pažljivo proučite sastav proizvoda koji kupujete.
Jeste li spremni da se odreknete belog hleba?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com