Za mnoge ljude, dijete bez glutena su više nego lekovite. One su za neke ljude lek, a za neke trend i pomodarstvo – pokazuje nova studija.
Studija procenjuje da oko 1,8 miliona Amerikanaca ima celijačne probleme ili bolesti. Celijakija je najčešće autoimuna bolest: organizam burno reaguje jer ne podnosi gluten u hrani (protein koji se nalazi u žitaricama poput pšenice, ječma, raži…).
Procena je da 1,6 miliona Amerikanaca drži gluteinsku dijetu, a da veliki broj njih nema celijakiju. Interesantno je da mnoge osobe koje boluju od celijačnih bolesti ne drže gluteinsku dijetu.
"Ironija je, dakle, u tome što oni koji treba da budu na dijeti bez glutena nisu na njoj, jer ne znaju da imaju celijačne probleme i da bi, sa medicinske tačke gledišta, trebalo da je se pridržavaju", kaže istraživač Jozef A. Marej, doktor gastroenterolog na klinici Mejo u Minesoti. Studija je zasnovana na podacima prikupljenim putem istraživanja vladinih organizacija u okviru redovnog praćenja zdravlja američke populacije.
Neki ljudi sa celijakijom nemaju vidljive simptome. Druge osobe sa celijakijom imaju nespecifične zdravstvene probleme poput hroničnog umora, depresije, vrtoglavice, bola u trbuhu, gubitka težine, anemije, čestih proliva i drugih stomačnih problema.
Celijakija – dramatično nedijagnostikovana
Uporedo sa korišćenjem podataka istraživa, istraživači su koristili testove krvi skoro 8.000 ljudi raznih godina starosti, kako bi našli antitela protiv proteina glutena. Oni kod kojih su nađena antitela glutena dobili su još jedan test da traže proteine koji ukazuju na reakciju organizma. Ukupno 35 osoba je smatralo da ima celijakiju. Na osnovu ovih rezultata, istraživači procenjuju da čak 1,8 miliona Amerikanaca ima celijakiju, ali otprilike kod 80% njih celijakija nije dijagnostikovana.
"Ovo je u skladu sa procenama o celijakiji u SAD, pri čemu se smatra da oko 1% stanovništva ima nedijagnostikovanu celijakiju, što je aralmantno", kaže dr Daniel A. Lefler. Lefler je direktor kliničkog istraživanja Celijačnog centra u Medicinskom centru u Bostonu. On kaže da ovo stanje često zavisi od primarne zdravstvene zaštite, ali da ga je teško rešiti jer mnogi simptomi variraju od osobe do osobe, tako da lekari retko sumnjaju na celijakiju, a teško mogu da ustanove o čemu se stvarno radi. Lekari retko sumnjaju da se kod dece radi o celijakiji zato što je to veoma retka bolest u detinjstvu, a pored toga različiti su i simptomi ove bolesti.
Mnogi drže glutensku dijetu, a nemaju celijakiju
Nedostatak dijagnoze lekara nije odvratio ljude od pokušaja sa gluten dijetama.
Istraživanja tržišta pokazalo je da će Amerikanci svake godine potrošiti na milijarde dolara za hranu bez glutena. Tržište za proizvode bez glutena poraslo je 27% u periodu 2009- 2011. godine. Istraživači su ustanovili da je od 55 osoba koje su bile na dijeti bez glutena 53 imalo negativne rezultate na celijakiju. Istraživači procenjuju da je 96% ljudi bespotrebno na dijeti bez glutena.
Stručnjaci smatraju da nije mnogo opasno biti na dijeti bez glutena, jer takve osobe više jedu voće i povrće a izbegavaju brzu hranu, što je pozitivno. Ipak, nije preporučljivo samoinicijativno preći na dijetu bez glutena kako bi se proverila celijakija. Najbolje je sa lekarom proveriti da li bolujete od celijakije pa onda pristupiti dijetama.
"Ako sumnjate da imate netoleranciju na gluten, zaista je važno da se testirate na celijakiju kako biste potvrdili ili isključili dijagnozu", kaže dijetetičar i specijalista za celijakiju, portparol na Academy of Nutrition and Dietetics.
Osobe koje samostalno pokušavaju gluten dijetu mogu iz neznanja smanjiti unos ključnih hranljivih materija, poput gvožđa i B vitamina. Pacijenti koji imaju istinsku celijakiju mogu samoinicijativnom dijetom smanjiti očigledne komplikacije od celijakije tako da lekar ne može ustanoviti pravu suštinu problema.
"Novodijagnostikovani pacijenti od celijakije dijetom mogu sami sebi stvoriti probleme sa kostima jer mogu smanjiti unos u organizam mikroelemenate poput gvožđa, folata i cinka", ističe dr Marej. "Tako mogu da izazovu i hronična zapaljenska stanja creva."
Zaključak
Zaključak je da nekim ljudima dijeta bez glutena zaista može pomoći, ali uz pomoć stručnjaka, kao što je pomogla Novaku Đokoviću.
Studija je nedavno objavljena u "Američkom žurnalu gastroenterologije".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com