O grožđu se najviše priča u jesen kada počnu berbe ili kada se pije vino, a na to koliko je grožđe kao hrana dobro za naše zdravlje – često zaboravljamo.
Grožđe je jedna od najstarijih kultura koju čovečanstvo gaji i koristi nekoliko hiljada godina. I vino se kao napitak pominje hiljadama godina.
Sorte grožđa
Smatra se da u svetu postoji nekoliko hiljada vrsta grožđa. Neke vrste su pogodne za jelo i za spravljanje vina, a postoje vrste grožđa koje se koriste ili samo za jelo ili samo za vino.
Za uzgajanje vinove loze i dobijanje kvalitetnog grožđa, potrebno je posebno podneblje, topla i sunčana klima, zemljište, ali i dosta napornog rada.
Grozdovi i zrnca razlikujz se po boji (crna, crvena, žuta, bela), ukusu, veličini i obliku.
Najpoznatije sorte crnog grožđa su: sovinjon, merlot, pinot i širaz, a belog – šardone, semiljon, rizling i traminer.
Šta ima u grožđu?
Zrnca grožđa su bogata je mineralima, vitaminima i drugim korisnim lekovitim sastojcima, a i semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.
Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke: antocijane, biljna vlakna i masti, vitamine A, B, C i E, metale u mikro koičinama, epikatehin, organske kiseline, katehin, kvercetin, minerale, polifenole, rasveratrol, flavonoide, celulozu, fruktozu i glukozu.
Grožđe u ishrani
Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu, a inače kod nas mu sezona (u zavisnosti od vrste) počinje od sredine leta do kraja jeseni.
Vinsko sirće ima velikih prednosti kao začin i dodatak jelima u ishrani. Vinsko sirće preporučuje se za lošu cirkulaciju, gljivične infekcije, kožne bolesti, probleme sa varenjem i usnom dupljom.
Sokovi od čistog grožđa, ali i kokteli sa drugim voćnim sokovima, veoma su korisni.
Suvo grožđe se koristi od davnina u ishrani, naročito za spravljanje poslastica.
Grožće se koristi u ishrani kao desert, salata, užina, začin, dodatak jelima…
Naši stari jeli su grožđe sa hlebom kao užinu ili kao dijetalni obrok.
Zahvaljujući osobinama grožđa i njegovim sastojcima, svakodnevno konsumiranje, u manjih količnama, crvenog ili crnog vina – veoma povoljno deluje na organizam, a naročito na srce i krvne sudove (povišen krvni pritisak). Naravno, vino je veoma korisno ako se pije u umerenim količinama.
Upotreba
Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima jeste sveže grožđe, pa se zato ono najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.
Grožđe za zdravlje
Grožđe povoljno deluje na pojedine bolesti i tegobe: avitaminoza, alergije, Alchajmerova bolest, anemija, angina pektoris, arteroskleroza bolesti želuca i organa za varenje, bolesti zuba, desni, grla i ždrela, bolestih disajnih organa, bolesti srca i krvnih sudova, gojaznost, gubitak apetita, gubitak koncentracije, infektivna oboljenja, slabljenje imunološkog sistema, kamen u žuči kožne bolesti (bubuljice i akne), neke vrste raka, nervoza, nesanica, razdražljivost, očne bolesti, otežano mokrenje i problemi sa bubrezima, povišen nivo holesterola, problemi sa kosom, problemi sa mišićima, problemi sa prostatom, problemi sa nervima, problemi sa polnim organima, problemi sa cirkulacijom, reumatični procesi, hronični umor i šlog.
Pored navedenog, dokazano je da grožđe u ishrani usporava procese starenja i pomaže organizmu u borbi protiv toksina, virusa i karcinoma.
Napomene
O lekovitom dejstvu grožđa i vina govorilo se u legendama, pesmama i pričama još od davnina, a danas savremena istraživanja to i potvrđuju.
Poznato je da Francuzi i ostali mediteranski narodi, pored medeiteranske ishrane, dosta jedu grožđe i umereno piju vino, pa zato imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com