Hot dog i hamburger čest su izbor za brzinski ručak ili večeru, ali sledeće put dobro razmislite pre nego što krenete prema omiljenom restoranu brze hrane. Prema studijama, obe su visokokalorične namirnice pune zasićenih masti, u poređenju sa drugim vrstama mesa.
„Važno je imati na umu da ova hrana možda nije uvek najzdravija opcija“, kaže dijetetičarka Melisa Vaserman Bejker za Foks njuz.
Međutim, to je hrana koja neće izazvati ozbiljne štete ako se konzumira u retkim prilikama. Pa šta je zdravije? Hamburger ili hot dog?
„Nisu svi hamburgeri isti. Mogu da variraju u nutritivnom sadržaju, u zavisnosti od sastojaka. Moj savet je da izaberete posnu mlevenu govedinu ili ćuretinu sa nižim procentom masti“, kaže Vaserman Bejker, a prenosi Danas.rs.
Odabir organski uzgojenog mesa je takođe zdraviji izbor jer to meso „može smanjiti sadržaj zasićenih masti i potencijalnu zapaljensku prirodu hamburgera“.
„Namirnice u prodavnici često sadrže mnogo natrijuma, konzervansa i drugih aditiva kako bi poboljšali ukus i produžili rok trajanja. Izbegavajte sve što je označeno ‘začinjeno’ ili ‘spremno za jelo’, jer oni definitivno ukazuju na viši nivo masti i natrijuma, “ ističe dijetetičar i nutricionista Ben Šuf.
S druge strane, viršle su skoro uvek bogate natrijuma i zasićenim mastima, što ne utiče najbolje na zdravlje.
„Kada kupujete viršle, potražite one sa oznakom bez nitrata kako biste smanjili izloženost potencijalno štetnim aditivima“, predlaže Vaserman Bejker.
Šuf je dodao da kupovina viršle sa nižim nivoom natrijuma može biti zdraviji izbor, kao i opcije za nemasno meso poput ćuretine ili piletine. Takođe, izaberite lepinje od celog zrna za hamburgere i viršle.
„Generalno, zaključak je da su hamburgeri napravljeni od nemasnog mesa i povrća zdraviji jer nude bolji balans proteina, zdravih masti i esencijalnih hranljivih materija“, slažu se Vaserman Bejker i Šuf.
Ultra-obrađena hrana povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara.
Hamburgeri, koji se obično prave od mlevene govedine, mogu da obezbede značajnu količinu proteina, gvožđa i drugih esencijalnih hranljivih materija. Loša strana je što često imaju više zasićenih masti i kalorija. S druge strane, viršle imaju manje kalorija i masti, ali mogu imati više natrijuma i prerađenih sastojaka.
Ultra obrađena hrana sa visokim sadržajem natrijuma, poput viršle, narezaka i slanine, povezana je sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara, prema Školi za javno zdravlje Univerziteta Harvard.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com