Često se holesterol povezuje sa masnom hranom, međutim, veći deo ove supstance stvara se u našim telima. Jetra proizvodi oko 75% holesterola koji cirkuliše kroz našu krv. Preostalih 25% dolazi iz hrane koju unosimo. Normalan nivo holesterola zapravo pomaže ćelijama da rade svoj posao. Međutim, procenjuje se da dve od tri odrasle osobe imaju viši nivo holesterola od preporučenog.
Simptomi povišenog holesterola
Povišen holesterol ne izaziva nikakve simptome, ali ipak izaziva ošetećenja duboko u telu. Vremenom, previše holesterola može dovesti do nagomilavanja naslaga unutar arterija, pa nastaje ateroskleroza koja sužava prostor dostupan za krvotok, što može izazvati bolesti srca. Dobra vest je da je visok holesterol jednostavan za otkrivanje i da postoji mnogo načina da se smanji.
Testiranje holesterola
Svako može da proveri nivo holesterola, ali je najvažnije da to rade osobe preko 40 godina starosti, kao i oni koji spadaju u visokorizične grupe. Nakon 8 do 12 sati posta, radi se jednostavan test krvi. On meri različite oblike holesterola koji cirkulišu krvotokom. Rezultati pokazuju ukupan nivo holesterola, odnos između dobrog i lošeg holesterola i nivo triglicerida.
Loš holesterol
Najveći deo holesterola u krvi prenose proteini koji se zovu lipoproteini manje gustine (low density lipoproteins – LDL). Poznati su kao loš holesterol jer u kombinaciji sa drugim supstancama blokiraju arterije. Ishrana bogata zasićenim mastima i transmastima teži da podigne nivo LDL holesterola koji treba da bude manji od 3 mmol/L.
Dobar holesterol
Jednu trećinu holesterola u krvi prenose lipoproteini velike gustine (high-density lipoproteins – HDL) . To je dobar holesterol koji pomaže u uklanjanju lošeg holesterola, sprečavajući ga da se nagomilava unutar arterija. Što je veći nivo dobrog holesterola, to je bolje. Ishrana u vidu zdrave masti, kao što je maslinovo ulje, može da pomogne povećanju dobrog holesterola.
Trigliceridi
Telo pretvara višak kalorija, šećera i alkohola u trigliceride, vrstu masti koja se sprovodi u krv i skladišti u masnim ćelijama tela. Gojazni, neaktivni ljudi, pušači i osobe koje konsumiraju previše alkohola imaju povišene trigliceride, kao i oni koji imaju ishranu punu ugljenih hidrata. Nivoi koji prelaze 2 mmol/L mogu biti povezani sa rizikom od srčanih bolesti.
Ukupan holesterol
Ukupan holesterol predstavlja kombinaciju dobrog, lošeg holesterola i holesterola veoma male gustine (very low density lipoprotein – VLDL), koji predstavlja preteču lošeg holesterola. Stručnjaci kažu da ukupan nivo holesterola ne treba da bude iznad 5 mmol/L.
Odnos holesterola
Da biste izračunali odnos svog holesterola, treba da podelite ukupan holesterol sa dobrim holesterolom. Na primer, ako se ukupni holesterol od 6 podeli sa iznosom dobrog holesterola od 3, dobije se da je odnos 2 na 1. Lekari preporučuju održavanje ovog odnosa od 4 na 1 i manje, jer što je odnos manji, to je bolje.
Holesterol u hrani
Namirnice bogate holesterolom, kao što su jaja, škampi i jastog, nisu u potpunosti zabranjene. Istraživanja pokazuju da holesterol koji unosimo hranom ima samo mali uticaj na nivo holesterola u krvi kod većine ljudi. Samo kod malog procenta ljudi, nivo holesterola naglo se povećava nakon što su pojeli jaja. Međutim, za većinu osoba zasićene i trans masti predstavljaju veći problem. Prosečan muškarac trebalo bi da unosi najviše 30 grama zasićenih masti dnevno, a žene 20 grama.
Holesterol i porodična istorija
Neke osobe mogu da naslede gene koji pokreću preveliku proizvodnju holesterola – stanje koje se naziva hiperholesterolemija, dok je za druge glavni krivac ishrana. Zasićene masti i holesterol javljaju se u namirnicama životinjskog porekla kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi. Međutim, u najvećem broju slučajeva, visok holesterol proishodi iz kombinacije loše ishrane i genetike.
Zašto je visok holesterol bitan?
Visok holesterol je jedan od glavnih faktora rizika za koronarne bolesti, srčane napade i moždani udar. Takođe, može povećati rizik od Alchajmerove bolesti. Visok holesterol nagomilava naslage koje sužavaju arterije, a tako se može ograničiti dotok krvi. Ako do srca ili mozga ne dolazi dovoljno krvi, nastaju infarkt ili moždani udar.
Može li šteta da se ispravi?
Potrebne su godine da holesterol blokira arterije, ali postoje dokazi da se ateroskleroza može neutralisati, barem u određenoj meri, kao što se mogu smanjiti i srčani rizici. Preporučuje se da ostavite pušenje, jedete zdravu hranu, izgubite na težini, da vežbate i da konsumirate alkohol samo u umerenim količinama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com