Obično vam u onim trenucima kada ste bolesni hrana ne pada ni na pamet. Često je tada zdrava ishrana na poslednjem mestu – posebno ako patite od nekog od hroničnih oboljenja poput artritisa, depresije, pa čak i raka. Jedna od negativnih strana svih bolesti jeste ta što vam mogu potpuno ubiti apetit i ostaviti vas bez snage neophodne da se uspešno sa tom istom bolešću izborite. Izrazita malaksalost koja je čest pratilac raka, može učiniti i organizam i volju previše slabim da bi pacijent radio bilo šta, a kamoli kuvao. Artritis bolesniku odlazak u kupovinu namirnica može učiniti i te kako teškim i mučnim.
Koliko vam god bilo razumljivo da, dok bolujete, prestanete sa vođenjem računa o svojoj ishrani, toliko to može imati ozbiljne negativne posledice po vas. Vitamini i hranljive materije svakome su preko potrebni, a naročito bolesnim osobama i rekovalescentima. Time što ćete naučiti šta sve zahteva pažnju i donošenjem pametnih odluka, možete sa mnogo manje muke sebi obezbediti zdravu ishranu i zdravlje.
Proteini
Onda kada ste bolesni ključ ozdravljenja su proteini, to je nešto sa čime se slažu gotovo svi eksperti za ishranu. Naime, proteini su od presudnog značaja kada je reč o izgrađivanju i obnavljanju ćelija. Takođe, proteini vam pomažu pri sprečavanju gubitka mišićne mase, održavanju ravnoteže telesnih tečnosti i sposobnosti vašeg tela da se brže regeneriše. Kada je reč o bogatim izvorima proteina, neki od njih su već dobro poznati – piletina, svinjetina, govedina, riba i jagnjetina. Jaja i sir predstavljaju lako svarljive proteine životinjskog porekla.
Ali ako ste vegeterijanac, šta onda? U tom slučaju, dolaženje do proteina može biti prilično otežano. Da biste rešili problem, potrebno je da u velikim količinama unosite proteine biljnog porekla. U bogate izvore proteina biljnog porekla spadaju pasulj, proizvodi sačinjeni od soje, poput tofua, i orasi.
Kalorije
Veliki broj ljudi dobar deo života provede beležeći unos kalorija. Međutim, za one koji se razbole situacija je potpuno drugačija. Umesto da pokušaju da smanje unos kalorija, trebalo bi ih povećati. U trenucima bolesti organizmu su preko potrebne kalorije, jer on radi mnogo napornije nego kad niste bolesni. Ipak, tu je još jedna prepreka: baš onda kada je potrebno da se jede u većoj meri, vi izgubite apetit. U takvim slučajevima, neplanirani gubitak telesne težine pretvara se u nešto jako ozbiljno. Smanjen apetit u toku bolesti može vas učiniti premorenim, slabim i poremetiti potpuno vašu terapiju.
Terapija i ishrana
Dobra i zdrava ishrana mora ići rame uz rame sa terapijom lečenja. Zato je veoma važno da, ukoliko se pojave određeni simptomi koji na negativan način utiču na vašu terapiju, što pre posetite lekara i pravovremeno zatražite od njega savet. I bez obzira na to kakva vam je dijagnoza, nemojte se nikad miriti sa nuspojavama koje vas samo čine slabijim, već konsultujte lekara, jer vam on najbolje može pomoći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com