Ishrana bogata fermentisanim namirnicama i probioticima mogla bi pomoći u suzbijanju socijalne anksioznosti mladih osoba – zaključci su novog istraživanja.
Socijalni anksiozni poremećaj ispunjava ljude strahom od toga da će im drugi suditi ili da će se osramoti u nekim običnim situacijama.
Buduća istraživanja trebalo bi da ispitaju da li unos fermentisanih namirnica pomaže ljudima da dobiju više od tradicionalnih tretmana, kao što su lekovi ili kognitivno-bihejvioralna terapija.
Hrana i mozak
Studija objavljena u časopisu „Psychiatry Research“ uključila je 710 učenika koji su pohađali kurseve psihologije na Koledžu Vilijam i Meri. Oni su popunili upitnike o svojim navikama u ishrani fermentisanom hranom i ocenili svoje stanje zabrinutosti, neurotičnosti, ili stanje socijalne anksioznosti.
Upitnikom je bila obuhvaćena i hrana koju su jeli:
- jogurt
- kefir ili pića koja sadrže jogurt
- sojino mleko
- miso supa
- kiseli kupus
- sokovi koji sadrže mikroalge
- kiseli krastavci
- jelo od pržene fermentisane soje
- začinjeni kiseli kupus
Iako sve ove namirnice nisu sadržale aktivne kulture koje neki jogurti sadrže, one i dalje sadrže dobre bakterije.
Istraživači takođe smatraju da je važan faktor, pored konsumiranja zdrave hrane, količina vežbanja, tj. fizička aktivnost.
Studenati sa visokim stepenom neurotičnih osećanja koji su jeli više fermentisane hrane imali su manje simptoma socijalne anksioznosti.
„Probiotici smanjuju upalu u crevima“, kaže Hilimiri, i dodaje da je anksioznost često praćena problemima gastrointestinalnog trakta, tako da smanjenje upale creva pomaže ublažavanju simptoma.
Istraživači smatraju da su probiotici pokazali da mogu da izmene reakciju organizma na stres, a stresne reakcije su veoma povezane sa poremećajima mentalnog zdravljaa, kao što je socijalna anksioznost.
Reagovanja
Istraživanje o crevnim bakterijama sve su brojnija, kao što je istraživanje genetskih uticaja na mentalne poremećaje, napominja dr. Boni J. Kaplan, koja proučava uticaj ishrane na raspoloženje: „Ova studija je zanimljiva jer povezuje ono što utiče na ličnost čoveka: unos hrane i vežbanje.“
Dr Kaplan dodaje: „Značajna je činjenica da informacije nisu prikupljene na kliničkom uzorku ljudi sa dijagnozom anksioznog poremećaja, već su to bili studenti prve godine psihologije na Američkom univerzitetu liberalne umetnosti, što znači da rezultati imaju implikacije na zdravlje raznih slojeva društva i ljude različitog zdravlja.“
Doktor napominje da su zapažanja interesantna, ali da se ipak radi o relativno malom uzorku ispitanika, pa su potrebna dodatna istraživanja kako bi se rezultati potvrdili.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com