Malo-malo pa čujete: „U tvojim godinama treba da jedeš ovo“, „U tvojim godinama ne treba da jedeš ono“, popriličnu gomilu saveta u vezi sa ovom ili onom namirnicom. Ono što retko čujete jeste konkretan predlog kako bi trebalo da izgleda vaš jelovnik – kakvi bi trebalo da vam budu doručak, ručak i večera, pa da sadrže sve te silne hranljive sastojke koje bi trebalo da unesete, a da nemaju ono štetno što ne bi valjalo da jedete. Evo jednog takvog jelovnika. Dajemo vam uputstva šta otprilike treba da se nađe u doručku, ručku ili večeri, pa možete da iskombinujete da ne biste stalno jeli jedno te isto.
Doručak: dobri su crni ili polucrni hleb ili pecivo, može i sa dodatkom mekinja. Žitarice kao „musli“ (jer ih tako kombinujete nekoliko, a sve su korisne) u voćnom soku, mleku ili jogurtu. Može i kornfleks kombinovan sa suvim voćem, jednom bananom, kašikom pšeničnih klica i mlekom od soje. Jabuka je korisna pre ili posle obroka – dobro se kombinuje sa ostalim namirnicama, hranljiva je i lako se vari. Super su i sveže voće i voćni sokovi (sokove ne treba dodatno zaslađivati šećerom).
Ručak: što raznovrsniji, pošto vam je to najveći obrok u toku dana. Dobra je sveža salata od obojenog povrća (što šarenije, to bolje – paradajz, crvena paprika, cvekla, šargarepa), a dobri su i kupus i zelena salata. Prijaće vam, naročito po ovom hladnom vremenu, i supa ili čorba od raznog povrća. Potrebni su vam i belančevine i energija – prvo ćete najbolje dobiti od posnog mesa, ribe ili soje, a drugo od suvog povrća, sočiva ili krompira.
Večera: ne treba da vas optereti, jer ćete onda loše spavati, ali ne treba ni da idete u krevet gladni, jer ćete se u toku noći buditi od gladi i ujutro ustati malaksali. Možete koristiti mleko i mlečne proizvode, jaja ili čorbu od povrća.
Prijatno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com