Pravilna ishrana u trudnoći od velikog je značaja za buduće mame, ali i za pravilan razvoj bebe u stomaku. Žene koje su se pre trudnoće zdravo hranile (njih 37%) imaju manje šanse da rode bebu sa srčanom manom koja dovodi do toga da beba počne da plavi zbog nedostatka kiseonika. Dr Lorenco Boto, profesor pedijatrije i medicinski genetičar, tvrdi da kvalitetna hrana smanjuje rizik od anomalija srca kod beba.
Zbog toga bi trudnice, buduća mame, trebalo da imaju ishranu bogatu svežim povrćem, voćem, integralnim žitaricama, ribom, orasima i mahunarkama, uz ograničen unos mleka, mesa i slatkiša. Namirnice bogate folnom kiselinom, gvožđem i kalcijumom takođe se smatraju zdravom hranom.
Studija nije dokazala uzročno-posledičnu vezu između zdrave ishrane i rizika od srčanih anomalija, već samo povezanst između njih.
U Americi smatraju da se jedno od 100 novorođončadi rodi sa srčanom manom, a da jedno od njih ima smrtni ishod.
Dr Boto navodi da još uvek ne zna uzroke. Ova studija pokazuje da visokokvalitetna ishrana može da smanji rizik od urođenih defekata kao što je npr. rascep nepca.
Istraživanje je obuhvatilo 10.000 majki beba rođenih sa srčanom manom i oko 9.500 majki zdravih beba. Majke su pitane o načinu ishane pre trudnoće. U toku istraživanja, ishrana se svodila na mediteransku ishranu i pratio se indeks kvaliteta koji daje pozitivne rezultate za žitarice, povrće, voće, folnu kiselinu, a negativne rezultate za masti ili slatkiše.
Dr Boto smatra da zdrava žena treba da donese na svet zdravu bebu, jer povećava verovatnoću da će fetus u razvoju biti u stanju da izdrži genetske ili faktore životne sredine koji mogu da izazovu srčani defekt.
Svaka žena treba da se zdravo hrani uvek, ne samo u trudnoći, jer može da se desi da žena počne sa zdravom ishranom odmah nakon što sazna da je tudna, ali tada može biti kasno, jer se urođene mane dešavaju u prvim nedeljama nakon začeća, a srčane anomalije u prvih četiri do sedam nedelja trudnoće.
Suština ove studije je da žene treba zdravo da se hrane, kako zbog sebe tako i zbog bebe, i da se treba držati optimalne ishrane. Takođe, smatra se da trudnoću i porodicu treba unapred planirati kako bi žena imala vremena za sebe, ukoliko postoji potreba za trudničkom dijetom.
Kao zaključak, dr Boto navodi da istraživači još uvek ne znaju tačno zašto zdrava ishrana omogućava snažnu zaštitu od urođenih mana. I dr Edvard navodi: „Ne znamo zašto se to dešava, ali znamo da funkcioniše. Ljudi mogu da istražuju uzroke decenijama, ali čak i ako ne znamo uzrok, znamo lek.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com