Iako nam fast food ponekad čini zadovoljstvo, mnoga je teška hrana zapravo nezdrava, pa je treba konzumirati što manje.
1. Slanina
Teško je odoleti sendviču s narezanom slaninom između dve kriške belog hleba. Ali, četiri kriške slanine sadrže oko 6,6 g zasićenih masti. Zasićene masti jedan su od najvećih neprijatelja zdravlja srca. Preporuka je da muškarci ne konzumiraju više od 30 g zasićenih masti dnevno, dok je za žene granica 20 g. Preterano unos zasićenih masti može smanjiti sposobnost jetre da ukloni LDL (loš) kolesterol iz krvi, što dovodi do nakupljanja masnih naslaga na krvnim sudovima i povećava rizik od srčanog udara ili moždanog udara. Osim slanine, i druge namirnice poput kobasica, maslaca i kokosovog ulja bogate su zasićenim mastima, pa ih treba ograničiti.
2. Čips
Većina nas barem jednom sedmično posegne za vrećicom čipsa, ali visoki udeo soli (oko 0,3 g po pakovanju od 25 g) može doprineti razvoju bolesti srca. Prekomeran unos soli povećava krvni pritisak jer natrijum uzrokuje zadržavanje vode u tijelu, što dodatno opterećuje krvne žile. Dugoročno, to može oštetiti arterije i dovesti do srčanih udara. Čips, zajedno s hlebom, prerađenim mesom i gotovim umacima, često sadrži više soli nego što mislimo. Zbog toga je važno proveravati etikete proizvoda i birati opcije s manjim sadržajem soli.
3. Slatkiši i slatko
Obožavamo slatkiše, ali prehrana bogata šećerom može povećati rizik od srčanih problema. Dijete bogate šećerom često su bogate kalorijama, što može dovesti do gojaznosti, a gojaznost povećava potrebu za pumpanjem krvi, što dodatno opterećuje srce. Prekomjran unos šećera može dovesti do masne jetre i dijabetesa tipa 2, što takođe povećava rizik od srčanih oboljenja. Preporučuje se unos maksimalno 30 g slobodnih šećera dnevno.
4. Kobasice i ultra-prerađena hrana
Kobasice su bogate zasićenim mastima, soli, ali i ultra-prerađenim sastojcima, koji sami po sebi mogu povećati krvni pritisak. Iako još nema konačnih dokaza, studije sugerišu da konzumacija ultra-prerađene hrane može negativno uticati na zdravlje srca. Zbog toga je uvek bolje birati cjelovitu i minimalno obrađenu hranu, bogatu vlaknima i vitaminima.
5. Beli hleb i rafinisani ugljeni hidrati
Rafinisani ugljeni hidrati, poput belog hleba, pirinča i testenine, često nemaju ni vlakna ni hranjive materije. Brže se probavljaju i manje su zasitni, što može dovesti do preedanja i povećanja telesne težine, što dodatno opterećuje srce. Umesto toga, birajte celovite žitarice koje sadrže vlakna, vitamine i minerale i pomažu u smanjenju rizika od bolesti srca.
6. Konzervisane supe
Iako konzervisane supe deluju kao zdrava opcija, često sadrže visoke razine soli i šećera. Česta konzumacija može doprineti prekoračenju preporučenih dnevnih doza soli i šećera, što povećava rizik od srčanih bolesti. Birajte supe s niskim udelom soli i bez dodanog šećera ili ih pripremajte kod kuće kako biste imali kontrolu nad sastojcima.
7. Sladoled
Sladoled je bogat zasićenim mastima, šećerom i solju, što ga čini lošim izborom za zdravlje srca. Preterana konzumacija može povećati rizik od visokog krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa, što sve zajedno povećava rizik od srčanih udara. Sladoled bi trebao biti povremeni desert, a bolje je birati zdravije alternative poput smrznutog jogurta s voćem, prenosi 24sata.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com