Preko njih se možemo zaraziti smrtonosnim bakterijama
Advokat Bil Marlel 20 je proveo vodeći parnice za odštetu zbog trovanja hranom. Čuven je po tome što je u karijeri izborio čak 600 miliona dolara odšteta u korist klijenata koji su blaže, teže ili i fatalno stradali od neispravne hrane. On kaže da se određeni rizik ne isplati, i iz iskustva klijenata nikada ne jede sledećih 6 namirnica:
1. Sirove školjke
Marlel kaže da je u poslednjih pet godina video više trovanja školjkama nego u poslednje dve decenije. Razlog je način na koji se školjke hrane. One filtriraju vodu, pa ako se u njoj nalazi neka bakterija, filtriraće i nju. A ako ona u njoj i ostane, pa ako je školjka sirova i još se bakterija probije u probavni sistem čoveka, može doći do trovanja. Uz klimatske promene i sve toplije vode, Marlel kaže da su ovakvi slučajevi sve češći.
2. Sirova ili nedovoljno kuvana jaja
Svaki put kad god dođe do epidemije salmonele, prizori su gadni, ljudi se jezivo muče, neki ne prežive. U epidemiji iz 2010. obolelo je prijavljenih 2.000 ljudi. Marlel smatra da je opasnost danas mnogo manja nego u 90-im, ali on jaja jede isključivo dobro pečena ili dobro kuvana.
3. Unapred oprana ili sečena salata ili voće
Ovu kategoriju Marlel „izbegava poput kuge“, jer što se hrana više obrađuje, seče, što prolazi kroz više ruku i mašina, veća je šansa da će usput nešto „pokupiti“. On kupuje neoprano, nedirnuto voće i povrće, u malim količinama, koje će pojesti za tri ili četiri dana najviše. Sve kako bi smanjio rizik od listerije, smrtonosne bakterije koja se razvija na temperaturama frižidera.
4. Krvavo meso
Svi njegovi odresci koje je jeo u poslednjih 20 godina bili su dobro pečeni. I to zato što svaka bakterija koja se inače nađe na površini, pa je ubije i pripremanje odreska koji je iznutra krvav, vrlo je verovatno da je prodrla i dublje. Ovako se rizikuje ešerihija koli i salmonela, ali i mnoge druge bakterije, tvrdi advokat.
5. Sirove klice iz semenki
Nekuvane ili blago kuvane klice registrovane su kao uzrok nešto više od 30 velikih bakterijskih epidemija u SAD-u od sredine 90-ih. Pre nekoliko godina jednu veliku iskusila je i Evropa. Uglavnom je reč opet o salmoneli i ešerihiji.
6. Nepasterizovano mleko
U SAD-u samo od 1998. do 2011. bilo je 148 epidemija trovanja povezanih s upotrebom nepasterizovanog mleka i proizvoda od njega. O kakvom je velikom riziku reč pokazuje i to što zapravo jako malo ljudi pije takvo mleko, a istovremeno je obolelih bilo mnogo u relativno kratkom vremenu. Možda tek nešto malo manji rizik leži u nepasterizovanom soku. Za Marlela u obzir ne dolazi ni jedno ni drugo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com