Iako se ukiseljeno povrće može kupiti u prodavnicama tokom cele godine, nekako ga uglavnom vezujemo za zimu. Jede se kao salata, ali i kao prilog nekom mesnom jelu – posebno volimo uz večeru. Najčešće su to kisele pečene paprike koje su prava poslastica. Ali da li ste se ikada zapitali koliko se ta paprika „izgubila“ u procesu kiseljenja, odnosno da li je sačuvala hranljive materije i vitamine?
Vitamin C se gubi tokom kiseljenja
Paprika je poznata po vitaminu C, koji je rastvorljiv u vodi i osetljiv na toplotu, svetlost i dugotrajnu obradu. Tokom procesa kiseljenja, značajan deo vitamina C može da se izgubi. Međutim, kod fermentisanog povrća (bez pasterizacije) može da se sačuva određena količina ovog vitamina jer se za fermentaciju ne koristi toplota.
Kisela paprika može da sadrži 20-30% prvobitne količine vitamina C ako nije pasterizovana. Ako se termički obrađuje, gubitak je veći.
Vitamini B grupe kao što su folat i vitamin B6 su relativno stabilni tokom fermentacije i mogu se sačuvati u određenoj meri. Fermentacija može čak povećati dostupnost nekih vitamina iz ove grupe jer korisne bakterije (probiotici) proizvode male količine ovih vitamina.
Minerali nepromenjeni, kisela paprika ocenjena kao vredna hrana
Minerali poput kalijuma, magnezijuma i gvožđa ostaju gotovo potpuno očuvani u kiselom povrću jer nisu podložni fermentaciji ili preradi – što znači da ih ima u pečenoj paprici kao iu svežoj paprici.
Antioksidansi kao što je beta-karoten su relativno stabilni tokom kiseljenja, ali ih ima u manjim količinama nego u svežoj paprici.
U zaključku, kisela paprika i dalje sadrži značajnu količinu hranljivih materija, posebno minerala i antioksidanata, dok se deo vitamina C i B vitamina može izgubiti tokom procesa. Fermentisano i nepasterizovano donosi dodatnu korist u vidu probiotika. Dakle, iako ne sadrži toliko vitamina kao sveža paprika, kisela paprika je ipak nutritivno vredna namirnica.
(Index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com