Kada govorimo o zdravlju srca i krvnih sudova onda pre svega govorimo o ishrani, mada veliku ulogu imaju i ekologija i genetske predispozicije. Čime možemo hraniti srce, motor našeg organizma?
Ovaj važan organ zahteva i poseban pristup. Na zdravlje srca veoma utiče ishrana. Koja je hrana korisna za zdravlje srca?
„Najvažnije pravilo za ljude koji žele da očuvaju zdravlje svog srca je hidratacija organizma. Potrebno je popiti 1,5-2 litre vode dnevno, smanjiti unos soli i šećera i ne konzumirati masnu hranu“, rekao je nutricionista Aleksandar Andrejev.
Proizvodi koji su korisni za srce:
Riba: bogata je polinezasićenim masnim omega-kiselinama koje sprečavaju zgrušavanje krvi i bolest krvnih sudova
Biljno ulje: bogato vitaminom E i antioksidantima
Šargarepa: izvor vitamina A, E, K, folne kiseline i kalijuma, koji su neophodni za stabilan rad srčanog mišića
Orasi, lešnici, bademi i pistaći: snižavaju nivo holesterola i sadrže mononezasićene masti ili masne kiseline koje poboljšavaju balans šećera u krvi
Banane: sadrže kalijum i magnezijum koji normalizuju procese krvotoka i nivo hemoglobina u krvi
Nar: sprečava razvoj ateroskleroze
Laneno seme: smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja koja su povezana sa arterijama i trombozama
Beli luk: razređuje krv i snižava nivo holesterola
Grašak, pasulj, soja, sočivo: ove biljke daju belančevine srčanom mišiću koje normalizuju njegov rad
Sušene kajsije: sadrže mnogo kalijuma i antioksidanata
Paradajz: normalizuje srčani ritam.
Lekari preporučuju da se ovi proizvodi koriste u svakodnevnoj ishrani. Pored toga, potrebno je češće jesti povrće, voće i salate začinjene maslinovim uljem. Kako bi meso bilo ukusnije i zdravije potrebno ga je kuvati u sopstvenom soku.
Bombone, torte i drugi slatkiši se mogu zameniti poslasticom koja se može napraviti kod kuće od: mlevenih sušenih kajsija, suvog grožđa, šljive, meda, limuna, oraha i 20-30 grama crne čokolade.
Za jače srce – fizička aktivnost
Za zdravo srce je važna i fizička aktivnost. Najkorisniji sportovi su brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje i ples.
Neki lekari preporučuju i efikasne vežbe kao što su hodanje na prstima ili dok ležite na leđima, podižite lopatice, zadnje delove trupa i nogu. Jedini uslov je da se glava i pete ne odvajaju od poda.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com