Mišljenja oko slanine podeljena su i neki je obožavaju i bez problema je jedu i ujutro i uveče. Drugima pak nije nikad na meniju jer im je premasna i radije biraju lagane šunke. Ali koja strana pobjeđuje? Istina je da novija istraživanja pokazuju da mesne prerađevine, u koje spada i slanina, dolaze s zasićenim mastima i konzervansima, i to je štetno. Ipak, konzumira li se umereno, stručnjaci kažu ne bi trebalo da imate problema.
S druge strane, svakodnevno konzumiranje slanine moglo bi da bude štetno jer prosečna kriška ima oko 110 kalorija, 10 grama masti, 3,8 grama zasićenih masti, gotovo četiri grama proteina i nešto natrijuma.
Naravno, treba razlikovati kupovnu od domaće slanine koju obožavaju starije generacije i koja je sigurno zdravija opcija. Ako ste obožavalac ovog nareska, moglo bi da vas zanima koje ti prednosti, ali i mane slanina ostavlja po zdravlje. Sve ih je izdvojio portal Eat This, Not That.
Nećemo vam reći da li bi ili ne bi trebalo jesti je (odluka je na vama), već ćemo izneti šest stvari koje se događaju ukoliko konzumirate slaninu. Krenimo!
Unosite proteine
I to je dobra stvar! Jedenjem umerene količine slanine možeš uneti adekvatnu dnevnu dozu proteina. Kako potvrđuje nutricionistkinja Trista Best, samo jedna kriška slanine sadrži tri do četiri grama proteina. “Kriška slanine dnevno može vam dati dovoljno proteina, a to je sjajno za one čija ishrana inače nije bogata proteinima“, kaže Best. Uz to, slanina je zasitna, a možete je u manjim količinama dodavati čak i u salatu što doprinosi ravnomernom unosu nutrijenata. Pritom budite umereni.
Tu su i štetni konzervansi
Slanina se smatra prerađenim mesom što znači da često sadrži aditive i konzervanse. A poznato je da to može imati negativne efekte na zdravlje. Kako navodi Eat This, Not That, natrijum fosfat jedan je od najčešćih aditiva u slanini, a povezuje se s mogućim oštećenjem krvnih sudovima i bržim starenjem. Natrijum nitrat takođe se često dodaje (kupovnoj) slanini. On se pak povezuje s povećanim rizikom od raka dojke, debelog creva i prostate. Naravno, pažljivim čitanjem deklaracije možete pronaći proizvođače kod kojih nisu prisutni ovi aditivi.
Prekomerna konzumacija može povećati rizik od srčanih bolesti
Svakodnevna konzumacija mesnih prerađevina pa i slanine može povećati rizik od bolesti srca. Studija objavljena u časopisu Circulation pokazuje da osobe koje redovno jedu slaninu imaju za 42 posto veći rizik od koronarne bolesti srca, ali i povećani rizik za razvoj dijabetesa. Uz to, novi izveštaj objavljen u časopisu American Journal of Clinical Nutrition kazuje da jedenje više od 150 grama prerađenog mesa nedeljno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 46 posto (u poređenju s onima koji uopšte ne jedu prerađeno meso).
Oni s visokim krvnim pritiskom moraju da budu oprezni
“Jedenje slanine može biti opasna navika za one koji se bore s visokim krvnim pritiskom“, poručuje nutricionistkinja Best. Slanina sadrži natrijum, a on može da izazove zadržavanje vode, ali i suženje krvnih sudova. “Osim toga, slanina često sadrži više stepene zasićenih masti, a ponekad i transmasti. ‘Upravo zasićene i trans masti u slanini mogu dodatno suziti krvne sudove i potencijalno pogoršati visok krvni pritisak“, objašnjava Best. Iako zasićene masti u malim količinama i nisu toliko štetne, treba imati na umu da svaka porcija slanine sadrži oko 40 posto masti. Zato treba biti oprezan.
Masti mogu uzrokovati crevnu neravnotežu
Treba biti oprezan jer velike količine masne hrane (i zasićenih masti) mogu poremetiti prirodnu ravnotežu crevne mikroflore. Prerađene masti mogu, naime, da podstaknu više crevnih bakterija što remeti ravnotežu dobrih bakterija koje prirodno borave u našem organizmu.
Uz masti, slanina ima i neke vitamine
Da ne bi sve bilo tako crno, treba reći da slanina sadrži i neke vitamine. Volite li slaninu, unećete vitamin B6 i B12, ali i gvožđe, cink, magnezijum i selen. To su korisni vitamini iako ih doduše možete dobiti i iz nekih drugih izvora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com