‘Jela sam nekoliko oraha svaki dan uz doručak – evo kako je to uticalo na moje telo’
Može li jednostavan izbor doručka poboljšati vašu mentalnu funkciju tokom celog dana? Prema novom istraživanju, odgovor je da – posebno ako doručak uključuje orahe.
Istraživači su otkrili da su mladi odrasli ljudi koji su ujutro jeli oko 50 grama oraha pomiešanih u obrok, postigli bolje rezultate tokom dana, uključujući brže vreme reakcije i poboljšanje pamćenja, u poređenju sa doručkom koji nije sadržao orahe. Rezultati su objavljeni u časopisu Food & Function.
Poznato je da ishrana igra ključnu ulogu u zdravlju mozga, a prethodna istraživanja sugerišu da orašasti plodovi, uključujući orahe, mogu pozitivno uticati na kognitivne funkcije. Međutim, bilo je manje istraživanja koja su direktno testirala kako orašasti plodovi utiču na mentalne sposobnosti ljudi.
Ova studija imala je za cilj da popuni tu prazninu i istraži neposredne efekte doručka bogatog orasima na mentalne sposobnosti mladih odraslih.
U studiji je učestvovalo 31 zdravih osoba, uzrasta između 18 i 30 godina. Istraživanje je sprovedeno pomoću crossover dizajna, što znači da je svaki učesnik isprobao oba tipa doručka: onaj sa orasima i kontrolni doručak.
Ni učesnici ni istraživači koji su učestvovali u testiranju nisu znali koji doručak su učesnici konzumirali, čime je istraživanje bilo dvostruko slepo. Učesnicima je rečeno da se istraživanje odnosi na različite vrste žitarica za doručak, kako bi bili nesvesni pravog fokusa – oraha – dok se studija nije završila.
Doručak sa orasima sastojao se od 50 grama mlevenih oraha pomešanih sa muslijem i vanilin jogurtom. Kontrolni doručak je bio vrlo sličan po kalorijama, mastima, proteinima i ugljenim hidratima, ali nije sadržao orahe.
Tokom dana, dva, četiri i šest sati nakon doručka, učesnici su ponavljali testove koji su merili njihove mentalne i emocionalne funkcije. Istraživači su takođe merili električnu aktivnost mozga koristeći elektroencefalografiju (EEG). Učesnici su ocenjivali apetit, žudnju, kao i ukus i miris doručka odmah nakon obroka.
Rezultati su pokazali nekoliko interesantnih efekata doručka sa orasima. Na početku, dva sata nakon doručka, učesnici su imali nešto lošije rezultate u zadatku učenja reči nakon konzumiranja oraha, u poređenju sa kontrolnim doručkom. Međutim, kasnije tokom dana, situacija se promenila. Šest sati nakon doručka, učesnici koji su jeli orahe imali su bolje rezultate u pamćenju nego oni koji su imali kontrolni doručak.
U pogledu vremena reakcije, učesnici su bili dosledno brži u zadacima koji su testirali pažnju i sposobnost prebacivanja zadataka tokom dana, nakon doručka sa orasima, u poređenju sa kontrolnim doručkom. Ovo sugeriše da su orasi poboljšali brzinu obrade i efikasnost u ovim izvršnim funkcijama.
EEG merenja su takođe pokazala razlike u moždanoj aktivnosti. Nakon konzumiranja oraha, povećana je aktivnost određenih moždanih talasa, posebno alfa, delta i teta talasa, u prednjem delu mozga tokom zadataka pamćenja. Ovi talasi povezani su sa procesima pažnje i pamćenja, što ukazuje da orasi mogu poboljšati moždanu aktivnost, podržavajući bolje kognitivne performanse.
Zanimljivo je da je studija pokazala da su učesnici prijavili da su se nakon doručka sa orasima osećali malo negativnije nego nakon kontrolnog doručka. Takođe su ocenili miris doručka sa orasima kao manje privlačan i prijavili su veće žudnje za masnom hranom nakon konzumiranja oraha. U pogledu krvnih markera, istraživači su primetili da su nivoi glukoze bili nešto viši nakon doručka sa orasima, dok su nivoi slobodnih masnih kiselina bili niži u poređenju sa kontrolnim doručkom.
Ove promene u glukozi i masnim kiselinama mogu biti povezane sa načinom na koji orasi utiču na dostupnost energije i metabolizam u mozgu, što može doprineti uočenim kognitivnim prednostima. Međutim, nije bilo značajnih promena u drugim krvnim markerima koji se odnose na upalu ili neurotrofne faktore, proteine važne za zdravlje mozga.
(klix.ba)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com