Veoma često ne vodimo računa o tome kada jedemo pa zbog toga imamo problema sa stomakom ili, dugoročno gledano, sa prekomernom težinom i sa zdravljem.
Kineska tradicionalna medicina ali i savremena medicina potvrđuju da je veoma važno u koje doba dana jedemo, koju količinu hrane jedemo i koju vrstu hrane jedemo.
Navešćemo neke odgovore na pitanja o tome kada i koliko treba jesti.
Kada želudac maksimalno radi?
Ustanovljeno je da želudac najviše radi ujutru između 7 i 9 časova. Tada bi trebalo jesti i dati želucu hranu kako bi je on najbolje iskoristio. Zato se dešava da ako malo ili kasno doručkujemo, već oko 11 sati budemo gladni.
Kada želudac najsporije radi?
Stručnjaci tvrde da se želudac odmara između 19:00 i 21:00 i da tada ne treba jesti. Preporučuje se da večera bude oko 18 sati i da to bude manja porcija lake hrane. Ukoliko, iz objektivnih razloga, ne možemo da večeramo u 18 sati, onda to ne bi trebalo da bude posle 20 sati. Savet je da obrok bude manji i lakši što se kasnije večera. U suprotnom, kada se uveče najedemo, to je za naš stomak napor kao da nas je neko probudio usred noći da trčimo.
Kada doručkovati?
Najoptimalnije vreme za doručak je četrdesetak minuta posle ustajanja. Odmah posle ustajanja i našim organima treba vremena "da se probude i rasane". Organi za varenje počinju da rade i prvo što rade je "detoksikacija". Kada oni to završe, onda je vreme za doručak, kako bismo im dali "gorivo". Ukoliko odložimo ili preskočimo doručak, želudac teramo da radi "na prazno ili da jede sam sebe".
Da li treba jesti uvek u isto vreme?
Poželjno je da se svakoga dana jede u približno isto vreme, jer se organizam navikne na taj ritam i tada su želudac i ostali organi za varenje spremni za hranu i pravilno je "obrade". Neredovna ishrana samo "zbunjuje" naš probavni sistem, tako da on luči sokove u određeno vreme, a mi ga opterećujemo u neko drugo vreme.
Koliko hrane treba pojesti?
Količina hrane je individualna, ali kada redovno jedemo, onda traba i da odredimo količinu hrane (naravno, ne previše) koju ćemo pojesti. Ukoliko jednom jedemo malo, a drugi put mnogo – samo šokiramo želudac i teramo ga da nepravilno radi.
Koliko puta dnevno treba jesti?
Stručnjaci preporučuju 4 do 5 manjih obroka dnevno. To podrazumeva tri veća obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine (neka omanja porcija deserta ili neko voće).
Šta raditi vikendom i praznikom?
Većina nas se ponaša pogrešno, pa su nam porcije hrane kada su praznici ili vikend veoma obilne. Pozitivno je da se vikendom i praznikom porodica okupi za ručkom i da tu bude lepe hrane, ali nije zdravo niti "normalno" da se tada prejedemo i napijemo. Obično su to ogromne količine različite hrane: predjela, salate, supe, čorbe, jela, meso (više vrste i više komada), vino ili pivo (u litrima po osobi), kolači, kafa…
Vikendom treba da se spremi lepša i kvalitetnija hrana, ali ako radnim danima jedemo manje količine, a za vikend se prejedemo, onda je to samo nezdravo opterećivanje čitavog organizma. Takvim nepravilnim ponašanjem samo stvaramo uslove za preteranu gojaznost.
Dane vikenda i praznika treba iskoristiti za druženje, za manju količinu zdrave niskokalorične hrane, za šetnju i odmor.
Rezime
I ishrana je stvar organizacije i treba je dobro organizovati, jer je jedan od preduslova za zdrav i dug život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com