Srčana oboljenja su jedna od vodećih bolesti, dok se srčani udari sve češće javljaju. Osim genetike, na zdravlje srca utiču i drugi faktori, dok se prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 80 posto svih srčanih udara moglo sprečiti pravilnim izborima, i zdravijim načinom života.
Kardiolog Nikol Harkin, otkrila je par saveta na Instagramu, i ispričala što ona nikako ne radi da bi njeno srce bilo zdravo i snažno, piše B92. Naime, ona je otkrila 5 stvari koje ne praktikuje, a takođe je poručila da nikad nije kasno da se loše navike iskorene.
1. Crveno meso
Nikol je otkrila da ne konzumira ništa od životinjskih proizvoda, te da je postala vegetarijanka. Dugo je proučavala razna istraživanja, i došla do zaključka da konzumacija crvenog kao i prerađenog mesa, može imati snažnu povezanost s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
“Ne konzumiram nikakve životinjske proizvode i pozivam sve da izbegavaju crveno meso, i prerađeno crveno meso”, rekla je ona.
Konzumiranje mesnih prerađevina, kao što su viršle i pljeskavice, utiču na oštećenje arterija, ističe ona. Umesto toga, ona preporučuje pojačanu konzumaciju vlakana, koja su sastavni deo voća, povrća, žitarica…
2. Pušenje
Usprkos tome što je opšte poznato da pušenje u velikoj meri utiče na kvalitet zdravlja, mnogi zanemaruju ovu činjenicu, i ne odriču se cigareta. Međutim, Nikol je istakla da je pušenje jedan od vodećih uzroka srčanih udara kod mladih ljudi.
“Skoro svi srčani udari koje sam videla kod mladih žena, dogodili su se osobama koje puše”, rekla je Harkin.
3. Prekidanje sna noću
Spavanje, odnosno san je od posebnog značaja za normalno funkcionisanje nervnog sistema, a osim toga može uticati i na srce.
“Studije su zaista pokazale da je nedostatak sna povezan s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti”, rekla je.
4. Ignorisanje bolova u grudima
Bol u grudima nikako ne bi smeli da ignorišemo, te nije zgoreg da svaku promenu prekontroliramo, i na vreme otklonimo potencijalnu opasnost.
“Šokantna količina srčanih udara dogodi se kod ljudi, koji bi se prema tradicionalnim kriterijima, smatrali grupom s niskim rizikom”, naglasila je Nikol.
5. Preskakanje fizičke aktivnosti
Fizička aktivnost ima veliku ulogu za celi organizam, te je poželjno da se u skladu s mogućnostima i zdravstvenim kartonom posvetimo tome koliko god možemo.
“Čak i 10 minuta šetnje je bolje nego ništa, a koristi zdravlju vašeg srca. Zato nemojte da vam vreme bude izgovor za izostanak aktivnosti. Kada bih svima mogla da prepišem jednu stvar, to bi bilo vežbanje”, ističe ona.
Prema stručnjacima, odrasle osobe treba da imaju dva i po sata umerene fizičke aktivnosti nedeljno ili 75 minuta energičnog vežbanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com