Koja je najzdravija riba za jelo? Evo koju treba jesti, a koju je bolje da izbegavate

Nije tajna da je riba dobra za nas. Ne samo da je puna proteina i ima malo zasićenih masti, već je i bogata omega-3 masnim kiselinama, koje mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ali neke vrste ribe zdravije su od drugih, a neke su čak i opasne ako se previše jedu.

Prednosti konzumiranja ribe
Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D i selenom. Osim što štiti srce, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i triglicerida, poboljšava funkciju krvnih sudova, pomaže u prenatalnom i postnatalnom neurološkom razvoju i smanjuje upalu. Iako omega-3 masne kiseline možete uneti kroz dodatke ribljeg ulja, laneno seme, orahe ili drugu hranu, riba je ipak najbolji izvor.

„Istorijski gledano, riba je oduvek bila deo ishrane stanovnika plavih zona, u kojima žive 100-godišnjaci. Zanimljivo je da u tim regijama ljudi pretežno jedu biljnu hranu, uz male količine životinjskih proteina, uključujući ribu“, kaže nutricionistkinja i dijetetičarka dr. Felisija Stoler.

Ali ono što je važno za zdravlje je i način pripreme ribe. Kada se prži u dubokom ulju, ona gubi svoju zdravstvenu vrednost. Najbolje je konzumirati kuvanu ili ribu s roštilja, a smrznuta je jednako dobra kao i sveža, ističe Stoler za PureWow.

Neke od najzdravijih riba za jelo su divlji losos, srdela, haringa, pastrmka, skuša, inćuni i bakalar. Stručnjaci preporučuju da nedeljno pojedemo približno 300 grama ribe ili morskih plodova.

Nezdrava riba koju treba jesti umereno ili izbegavati
U svim vrstama ribe i školjkama nalaze se tragovi žive. Iako ona u maloj količini neće uticati na vaše zdravlje, u većim količinama je otrovna. Izloženost metil-živi povezana je sa zaostalim neurološkim razvojem, gubitkom perifernog vida, nedostatkom pokretljivosti ili koordinacije, oštećenjima govora i slabošću mišića, prema američkoj Agenciji za zaštitu okoline.

Trudnice koje konzumiraju metil-živu mogu izložiti svoju odojčad problemima nervnog sistema i neurološkim problemima. U velikim količinama može uzrokovati trajna oštećenja mozga i nervnog sistema, upozorava Agencija za otrovne materije i registar bolesti. Agencija za zaštitu okoline čak metil-živu smatra mogućom kancerogenom materijom za ljude.

Zato treba izbegavati prekomernu konzumaciju ribe s visokim sadržajem žive, dok trudnice, žene koje doje i mala deca treba potpuno da ograniče njen unos. Neke od takvih vrsta riba su ajkula, sabljarka, kraljevska skuša i tuna.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com