Možda će vas iznenaditi, ali hrana može da utiče na dejstvo lekova koje pijete – ona može da pojača ili smanji njihovo dejstvo. Zato je najbolje da pitate svog lekara ili farmaceuta da li neku hranu treba izbegavati uz propisanu terapiju.
Starije osobe i hronični bolesnici trebalo bi da smanje unos nekih vrsta namirnica, ma koliko one bile primamljive i ma koliko smo ih nekad voleli.
Grejpfrut
Ako pijete lekove za povišen pritisak, lekove za smirenje i protiv nesanice, grejpfrut može da poništi dejstvo lekova. Nemojte zbog toga zaboraviti da unosite vitamin C i kalijum, kog ima i u citrusnom voću kao što su pomorandže, limun i limeta.
Sveže povrće
Ako imate osetljive bolesne zube ili vam nedostaju neki zubi, sirovo povrće je jedna od stvari koje ne treba konsumirati. Ipak, ne zaboravite da unosite vlakna i vitamine. Umesto svežeg povrća, skuvajte povrće dok ne omekša. Od povrća takođe možete napraviti pire, i to od šargarepa, bundeve ili cvekle, kao i supu ili čorbu. Takođe možete probati konzervirano povrće, ali ono koje je bez soli.
Pasulj
Neki ljudi izbegavaju pasulj zbog gasova i bola u stomaku koji on izaziva, ali ako uopšte ne unosite pasulj, ipak razmislite. Pasulj je odličan izvor vlakana, proteina i gvožđa, a sadrži malo masti. Pasulj u ishranu u stvari treba uvoditi polako. Počnite sa malim porcijama, nekoliko puta nedeljno, ili probajte da koristite digestivne enzime za smanjenje gasova.
Alkohol
Umereno pijenje alkohola smanjuje rizik od srčanih udara i nekih vrsta šloga. Ali kako starite, alkohol može uticati na vas na različite načine, iako ste navikli na čašu vina uz večeru ili pivo ispred televizora. Alkohol remeti san i povećava pritisak. Takođe, može izazvati hipoglikemiju kod osoba sa dijabetesom. Može čak i uticati na dejstvo lekova koje uzimate. O upotrebi alkohola porazgovarajte sa svojim lekarom.
Mlečni proizvodi
Kako starite, mleko i mlečni proizvori mogu vam biti sve teži za varenje. Ipak, nemojte se odricati svih mlečnih proizvoda, kalicijuma i proteina koje iz njih unosite. Mnogi ljudi mogu da konsumiraju male količine mlečnih proizvoda a da nemaju problema sa stomakom. Neki mlečni proizvodi se prosto bolje podnose nego drugi. Bezmasni jogurt i niskomasni sirevi su naročito hranljiv izbor. Takođe, možete probati i mlečne proizvode bez laktoze.
Kofein
Iako kofein ne predstavlja problem svakome, neki ljudi mogu osećati anksioznost ili nervozu. Kofein takođe može povećati broj otkucaja srca i izazvati probleme sa spavanjem. Ako se trudite da smanjite unos kofeina, činite to postepeno. Ukoliko naglo prestanete sa unosom kofeina, to može izazvati glavobolje, mučninu i povraćanje. Polako zamenite napitke sa kofeinom napicima sa vodom, biljnim čajevima i napicima bez kofeina.
Meso
Šnicle, koje su inače najzdraviji oblici mesa, teže se žvaću nego recimo hamburgeri, koji su mnogo manje hranljivi. Hamburgeri mogu sadržati 20 do 30% masti. Umesto njih bolje je potražiti mleveno goveđe meso koje ima manje od 10% masti. Kao zdraviji izvor proteina, koji je i lakši za žvakanje, probajte ribu.
Hrana sa dosta soli
Ako imate više od 40 godina, preporučuje se da ne unosite više od 1.500 miligrama soli dnveno. Previše soli podiže krvni pritisak i povećava rizik od srčanog udara i šloga.
Glavni izvori soli? Obrađena hrana, smrznuta hrana, grickalice, prelivi za salate i neke vrste mesa. Pročitajte pažljivo šta je na etiketama i tražite hranu bez soli ili sa malo soli.
Povrće iz porodice kupusa
Povrće iz porodice kupusa često se izbegava jer izaziva gasove. Brokoli, kupus, karfiol i kelj imaju visok nivo vitamina C, beta-karotena, vlakana, kalcijuma, gvožđa i folne kiseline. Neke studije su pokazale da ovakvo povrće može smanjiti rizik od raka. Ne izbegavajte ih, samo ih postepeno dodajte u obroke i služite male porcije. Uzimanje velikih količina tečnosti može pomoći.
Sirove mladice
Detelina i rotkva sadrže velike količine vitamina B i druge hranljive sastojke. Ali sirove mladice takođe mogu biti opasne po starije osobe i one sa slabijim imunitetom. Pošto se gaje u toplim i vlažnim uslovima, sadrže mnogo više bakterija nego drugi sveži proizvodi. Kako bi se uživalo u mladicama, dobro ih skuvajte pre jela.
Voće
Sveže voće sadrži mnogo vitamina, vlakana i drugih hranljivih sastojaka. Možda je teško jesti jednu jabuku dnevno ako imate problema sa žvakanjem. Umesto toga, probajte konzervirano voće bez dodatnih šećera ili jedite mekše voće kao što su bobice, banane, lubenice i dinje. Takođe, možete pomešati omiljeno voće i iscediti sokove.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com