Primena kokosovog ulja u ishrani u našim krajevima malo je poznata. Kod nas se najčešće u ishrani upotrebljava suncokretovo ulje, a u Grčkoj i Italiji – maslinovo ulje. Naravno, primena ulja u ishrani obično zavisi od prirodnih potencijala zemlje.
Primena kokosovog ulja u ishrani nije baš poznata, kao ni efekti ovog ulja na zdravlje čoveka.
Kokosovo ulje je novina na tržištu, pa novo istraživanje pokušava da objasni kakve su koristi po zdravlje od primene kokosovog ulja u ishrani, naročito za dijete.
Istraživanje navodi da se, u pogledu kuvanja na visokim temperaturama, maslinovo ulje pokazalo kao bolje od kokosovog. Kokosovo ulje korisno je za tzv. dobar holesterol (HDL), jer je zasićeno biljnim (vegetarijanskim) mastima. Ovo ulje sadrži oko 90% zasićenih masti – procenat je veći nego u puteru (oko 64%) i goveđem loju (oko 40%).
Dosadašnje studije pokazale su, međutim, da zasićene masti mogu da podignu loš holesterol (LDL) i donesu rizik za srčani i moždani udar. Jedina razlika u zasićenim mastima: dosadašnje studije analizirale su zasićene masti životinjskog porekla, a kokosovo ulje ima u sebi biljne masti.
Podaci o istraživanju pokazali su da kokosovo ulje podiže nivo LDL-a, ali ne toliko kao npr. maslac, i izgleda da ne doprinosi povećanom riziku za srčani ili moždani udar. Od svih zasićenih masti, kokosovo ulje je izgleda najbolji izbor. Pa ipak, ukoliko zaista želite nizak nivo LDL-a, najbolji su orašast plodovi i maslinovo ulje. To je nešto što je više puta provereno i potvrđeno, a nama je dostupno i relativno jeftino.
Kokosovo ulje i njegova primena kod nas još uvek nije poznata ljudima, ali isto tako je bilo i sa maslinovim uljem, pa je sada njegova primena u ishrani prisutna. Ukoliko želimo, možemo prepoznati i primeniti zdravu hranu i zdravu ishranu, jedino je pitanje koliko to stvarno hoćemo.
Ostaje upozorenje da postoje osobe koje su alergične na proizvode od kokosa, pa im savetujemo da se konsultuju sa lekarom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com